Hrana se bori protiv virusa

Hrana u mnogome utiče na to da li ćemo se razboleti kada u naš organizam prodre virus. On se može nastaniti u njemu i pod uticajem hrane slabiti ili pak jačati i izazvati oboljenje.

Rak i virus

Humani papiloma virus (HPV) može mirovati u organizmu, ali može dovesti do prekanceroznih promena ćelije. Postoji preko 100 tipova papiloma virusa. Nisu svi opasni za čoveka. Najopasniji su tip XVI i XVIII , jer mogu kod žena da dovedu do karcinoma grlića materice.

Dr Charles Butterworth sa Univerziteta Alabama je otkrio da je kod žena zaraženih HPV, ovaj virus bio poražen ako je organizam bio snabdeven dovoljnom količinom folne kiseline i B vitaminima iz zelenog lisnatog povrća i mahunarki. On smatra da su kod nedostatka folne kiseline, hromozomi skloniji lomljenju na slabijim mestima. To omogućava virusima da upadnu u genetski materijal ćelije, izmene ga (mutiraju), čime nastaje promena koja vodi nastanku kancera.

Žene sa nižim nivoom folne kiseline imale su pet puna više izgleda da dobiju opasne promene na ćelijama grlića materice (prekancerozne promene) u odnosu na žene sa višim nivoima. Folne kiseline ima dosta u pilećoj džigerici, soku od pomorandže, pasulju, zrnima soje, lišću repe, avokadu, prokelju, semenu suncokreta, malinama.

Herpes

Virus herpesa je interesantan primer. Kada prodre u naš organizam ostaje u njemu do kraja života. On može ostati "uspavan" i bezopasan, ali može izazvati herpes. Laboratorijskim istraživanjima je utvrđeno da amino-kiselina arginin pospešuje rast virusa, a aminokisenia lizin zaustavlja njegov rast. Smatra se da lizin čini omotač oko ćelije koji sprečava virus da uđe u ćeliju i dovede do simptoma bolesti. Arginina ima dosta u jezgrastom voću, čokoladi i kikirikiju. Lizinom su bogati mleko, soja, goveđe i svinjsko meso.

Moćni jogurt

Jogurt je najpoznatija namirnica sa antivirusnim dejstvom. On ima to dejstvo jer podstiče aktivnost jedne vrste leukocita poznatih kao ćelije prirodne ubice. Ta vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita) žestoko napada viruse i uništava ih.

Namirnice sa antivirusnim dejstvom

Jabuke i sok od jabuka, ječam, crne ribizle, borovnice, luk vlašac, kafa, brusnica, đumbir, beli luk, ogrozd, grožđe, sok od grejpfruta, limuna, pomorandže, ananasa i šljive, pečurke (posebno šitake), kruške, maline, žalfija, alge, konjski bosiljak, jagode, čaj i crno vino.

Supstance iz hane koje imaju antivirusno dejstvo

  • Glutation koga ima u špargli, avokadu, lubenici, brokolima, pomorandži
  • Lentinan koga ima u šitaki pečurkama
  • Kvercetin koga ima u crvenom i žutom (crnom) luku, crnom grožđu, brokolima, bundevi (narandžastoj)
  • Inhibitori proteaze kojih ima u pasulju, kukuruzu, jezgrastom voću i semenima