Tromboza, infarkt i šlog se mogu sprečiti hranom

Način zgrušavanja krvi utiče na to da li ćemo dobiti srčani ili moždani udar ili oštećenje krvnih sudova. Svi se plašimo visokog holesterola, međutim da li će doći do ovih bolesti od kojih masovno boluje savremeni čovek, više  zavisi od toga da li je krv skolna stvaranju krvnih ugrušaka.

Hrana može snažno da utiče na koagulabilnost krvi. Prevencija savremenih smrtonosnih bolesti se brže može ostvariti hranom koja utiče na koagulaciju (zgrušavanje krvi) nego spuštanjem holsterola, što je sporiji proces. Pri tome neke namirnice, kao crni i beli luk, utiču i na koagulaciju krvi i na sniženje holesterola. 

Prihvaceno je mišljenje da je za 80 do 90%  srčanih udara (infarkta) i moždanih kapi (inzulta ili šlogova) odgovorno stvaranje ugruška (tromba). Hrana može uticati pozitivno i negativno na taj proces. Hrana utiče na sklonost krvnih pločica (trombocita) ka slepljivaju (agregaciji). Međusobnim slepljivanjem trombociti formiraju krvne ugruške začepljujući krvni sud.  Materijal koji ih međusobno slepljuje je fibrinogen. Njegovim povećanjem stara se preduslov za infarkt i šlog. Hrana može da ratvara već formirane ugruške tj. da deluje fibinolitički.

Beli luk

Beli luk je jedan od najmoćnijih boraca protiv krvnih ugrušaka. Najpoznatiji antikoagulantni lek Aspirin deluje smanjenjem troboksana, koji postiče trombozu. Beli luk deluje tako, ali i na još sedam načina sprečava zgrušavanje krvi. Glavni sastojak koji ispoljava antitrombotička dejstva je ahoin. On se najbolje iskorišćava iz izgnječenog belog luka, skuvanog sa nekom namirnicom koja sadrži kiselinu npr. paradajzom ili prelivenog alkoholom, kao Ruski lek za čišćenje krvi od votke i belog luka.

Crni luk

Manje je poznato da i crni luk sadrži slične sastojke koji deluju preventivno na srčane bolesti. I on sadrži ahoin i adeznozin, snažne antikoagulanse. Konzumiran svakodnevno sprečava slepljivanje trombocita i poboljšava rastvaranje već formiranh ugrušaka. Delotvoran je i kuvan i svež. Dodat masnoj hrani smanjuje njen uticaj na ubrzanje tromboze.

Morske ribe

Riblje ulje sadržano u masnim morskim ribama reguliše protok i zgrušavanje krvi. Te ribe svojim sadržajem omega -3 masnih kiselina razblažuju krv, sprečavajući slepljivanje krvnih pločica (trombocita), sprečavajući delovanje fibrinogena na nastanak ugušaka i podstičući ratvaranje ugušaka. Dobar antitrombotički efekat se može ostvariti ako se jede 100grama masne morske ribe kao što su skuša, tunj, losos i sardine ili oko 200 grama konzervirane tunjevine, dva do tri puta nedeljno.

Čudesno crveno vino

Malo crnog vina uzetog uz obrok deluje protiv stvaranja tromba. Glavni sastojak koji mu omogućava taj efekat je resveratrol. Njega ima najviše u crnom vinu. U belom  ga ima znatno manje. Ima ga i u crnom grođžu, ali manje nego u vinu. Da bi se ostvario preventivni efekat na kardiovaskularne bolesti vino treba piti uz obrok, jednu do dve čaše dnevno. Naprotiv, veće količine i opijanje imaju suprotan efekat.

Čaj za zdrave arterije

Crni čaj i azijski zeleni čaj podjednako dobro deluju na zdravlje krvnih  sudova. Sastojci čaja smanjuju koagulabilnost krvi, sprečavaju aktivaciju i slepljivanje trombocita, utiču na rastvaranje formiranih ugrušaka i smanjuju naslage holesterola na zidovima arterija. Sve to sprečava njihovo oštećenje i time sprečava pojavu najtežih kardiovaskularnih bolesti, infarkta i moždanog udara.

Što više voća i povrća

Voće i povrće smanjuje nivo fibrinogena koji podstiče stvaranje ugrušaka. Osobe koje jedu dosta voća i povrća  imaju snažan sistem rastvaranja ugrušaka. To blagotvorno dejstvo se posebno pripisuje vitaminu C i biljnim vlaknima.

Začini bolji  od aspirina

Ljuti čili smanjuje mogućnost nastanka tromba. Deluje jako, ali kratkotrajno, pa je najlekovitiji ako se jede stalno. Tajlanđani koji jedu dosta ljutu hranu retko imaju tromboemboliju. Brojni začini sprečavaju trombozu. Najdelotvorniji je karanfilić, za koji mnogi smatraju da je jači od Aspirina. Glavni sastojak je eugenol koji može da odlepi već nataložene trombocite. Takođe, snažno deluju đumbir, kim i kurkuma. Svi oni smanjuj tromboksan, koji pokreće slepljivanje trombocita.

Crna gljiva mo-er

Azijska crna gljiva poznata kao mo-er sadrži nekoliko sastojaka koji razblažuju krv, uključujući adenozin koga ima u crnom i belom luku. U tradicionalnoj kineskoj medicini je poznata po svom pozitivnom efektu na krv. Zovu je tonikom dugovečnosti. Pretpostavlja se da Kinezi imaju nisku stopu oboljevanja od koronarne bolesti (infarkt i angina pektoris) zato što u ishrani kombinuju namirnice koje imaju antitrombotički efekat, kao što su beli, crni luk, đumbir i crna gljiva.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje pored brojnih lekovitih svojstava, ima sposobnost da smanjuje lepljivost trombocita. Trombociti osoba koje koriste maslinovo ulje oslobađaju manje tromboksana, koji dovodi do njihovog grupisanja. To je jedan od razloga zašto mediteranci ređe oboljevaju od koronarne bolesti.

Masti i krvni ugrušci

Ishrana bogata mastima vodi ka povećanju holesterola i povećava sklonost krvi ka stvaranju krvnih ugrušaka (tromb). To se ne odnosi na sve masnoće hrane. Ozloglašene su veće količine zasićenih masti životinjskog porekla (mast, loj, kožica piletine, punomasno mleko i mlečni proizvodi) i omega-6 nezasićene biljne masti kojih ima najviše u suncokretovom i kukuruznom ulju.

Ne preskačite doručak

Poznato je da se najviše infarkta dešava u jutarnjim časovima. Jedan od razloga je preskakanje doručka. Tokom noći koagulabilnost (lepljivost) trombocita je niska, nakon ustajanja znatno raste i posle obroka se smanjuje. Zato je vreme nakon ustajanja do doručka najrizičnije za nastanak srčanog i moždanog udara.

Ne treba preterivati sa hranom koja razblažuje krv. To posebno važi za osobe koje piju lekove protiv grušanja krvi. Hranu koja sprečava grušanje krvi treba najviše jesti uz onu koja ga podstiče. Kombilovati na primer sir i crno vino, luk i jaja, picu sa maslinama ili lukom...