Hrana koja utiče na anksioznost i stres

Stres, anksioznost, nervoza i napetost su prirodna osećanja koja se povremeno javljaju svima. U poslednje vreme sve veći broj ljudi se hronično tako osećaja. Kod njih se ne javlja samo osećaj straha, teskobe i nesigurnosti, već dobijaju napade tahikardije (ubrzan rad srca), osećaju nedostatak vazduha, stezanje i bol u grudima, znoje se i drhte. Ovakvo psihičko stanje može da se ublaži pojedinom hranom, dok ga druga pojačava.

Kofein 

Za vecinu ljudi kafa prestavlja svakodnevni napitak koji im poboljsava raspolozenje i radnu sposobnost. Medjutim, kod nekih glavni izazivac anksioznosti je kofein, aktivna supstanca kafe, caja, cokolade i cola pica. Kod mnogih mentalno zdravih osoba postoji osetljivost na ovu supstancu koja kod njih snazno utice na centre za anksioznost. Neki psihijatri isticu da postoji trovanje kofeinom i tu intopsikaciju ubrajaju u mentalne poremecaje. Njeni simptomi su nervoza, uzbudjenost, nemir, tahikardija, nesanica, konfuznost u misljenju i govoru i psihomotorna uznemirenost.

Ima osoba koje su podvrgavane uzaludnim medicinskim ispitivanjima i psihijatrijskom lecenju gde je glavni krivac nepostojece bolesti bila prevelika doza kofeina. Kofein moze kod predisponiranih osoba doveti do panicnih stanja. Panicna stanja, koja mogu dovesti do fobija, se mogu javiti i kod ljudi koji nemaju predispoziciju za panicni poremecaj. Mnogi bolesnici koji pate od anksioznosti dramaticno se oporave posle prestanka unosenja kofeina.

Alkohol

Alkohol i anksioznost cesto idu zajedno. Pitanje je da li ljudi piju da bi smanjili svoju anksioznost ili pice kod osetljivih osoba stvara patolosku anksioznost kad dejstvo alkohola prestaje. Primeceno je da mnoge osobe osecaju anksioznost pa cak i zapadaju u panicno stanje 6 do 12 sati posle uzimanja alkohola. Kod nekih je za to potrebna veoma mala kolicina alkohola. Tada je neprijatno osecanje posledica krize nastale prestankom dejstva alkohola.

Mnogi strucnjaci predpostavljaju da neke osobe sklone panicnim stanjima slabije podnose alkohol pa je kod njih mala kolicina dovoljna da aktivira neurotransmitere. Kod drugih ljudi za takav efekat je potreba znatno veca kolicina alkohola.

Sladak lek za anksioznost i stres

Od davnina se kao lek za smirenje mozga, oslobadjanje od stresa i anksioznosti koristi med. Nasi stari su govorili da med pred spavanje spusta san na oci. Jedna stara kineska poslovica kaze "Kad se sekirate zasladite caj". Medjutim, mnogima secer daje energiju i cini ih budnim. Neka novija istrazivanja ukazuju da svi ugljeni hidrati kod najveceg broja ljudi izazivaju suprotan efekat - deluju kao sedativi, opustajuci i izazivajuci pospanost. Kod nekih je taj uticaj ugljenih hidrata toliko jak da se nakon slatke hrane osecaju iscrpljenim - secerna melanholija.

Ugljeni hidrati daju organizmu vise triptofana (jedna aminokiselina), koja se u mozgu pretvara u seratonin, neurotransmiter koji deluje umirujuce. Najvise umiruju slozeni ugljeni hidrati kao sto su krompir, testenina, hleb, pasulj i cerealije. Za brze delovanje koristi se med ili secer. Vestacki zasladjivaci (aspartam ili saharin) ne deluju umirujuce.

Cak i crni luk

Stari Egipcani su koristili crni luk da se opuste i lakse utonu u san. Za to je zasluzan kvercetin koji istovremeno deluje kao antioksidant, antizapaljensko sredstvo i blagi sedativ.

Ako je bitna brzina

I secer i skrobne namernice deluju umirujuce. Najbrze deluje zasladjena tecnost, npr. biljni caj sa dve kasike secera ili solja instant kakaa razmucenog u vodi, ne u mleku. Treba ih piti lagano, najbolje na slamku, sve do osecaja lagane opustenosti. Secerom ili medom zasladjen napitak deluje vec za pet minuta. Skrobne namernice kao pahuljice, zitarice i hleb deluju tek za pola sata do 45 minuta.

Ne treba mesati belancevine sa ugljenim hidratima. To znaci da se ne sipa mleko bogato belancevinama u pahuljice bogate ugljenim hidratima, jer ce ono oslabiti umirujuce dejstvo pahuljica. Najbolje je koristiti namernice bogate ugljenim hidratima, a siromasne mastima. Masnim slatkisima treba mnogo vise vremena da deluju. Vecini ljudi je za smirenje potrebno oko 50grama cistih ugljenih hidrata a toliko ima na primer u 60 grama gumenih bombona.