Depresija može da se izleči spanaćem

Nauka više ne sumnja da ono što jedemo može da utiča na naše raspoloženje. Većina nas misli da hranu biramo svesno, prema svom ukusu. Međutim, ima istraživanja koja pokazuju da hranu biramo nesvesno, birajući namirnice koje nam menjaju hemiju u mozgu i popravljaju nam raspoloženje. I neznajući mi biramo upravo lek koji nam treba.

Svi znamo da nas manjak serotonina tera da posežemo za čokoladom da bi popravili raspoloženje. Mnogo manje je poznato da je zeleniš dobar lek za depresiju. Posebno to ne veruju oni koje su kao male mučno terali da jedu baš tu hranu, iako oni nisu čeznuli da postanu mornar Popaj. 

Folna kiselina i depresija

U medicinskoj literaturi ima podataka da nedostatak folne kiseline, veoma raširen kod žena, može da izazove psihičke probleme, posebno depresiju, pa čak i demenciju. Folna kiselina spada u vitamine B kompleksa i prvi put je izolovana iz zelenog lisnatog povrća. Mnogo je ima i u mahunarkama.

DR Jang sa Univerziteta Mekgil ističe da je sve više dokaza da nedostatak folne kiseline može da doprinese depresivnom raspoloženju, a eliminisanje tog nedostatka uklanje tegobe kod depresije. Nije ni malo slučajno što nedostatak ovog vitamina može da dovede do depresije, jer on izaziva pad nivoa serotonina. Dr Jang je primetila da psihijatrijski bolesnici sa niskim nivoom folne kiseline imaju orbiljnije smetnje. Kod njih se znatno češće sreće nedostatak folne kiseline nego kod psihički zdravih bolesnika.

Osobe koje su za potrebe istraživanja se namerno lišavale folne kiseline, zapadale su u nesanicu, zaboravnost i razdražljivost u roku od pet meseci. Sa nadoknadom ovog vitamina B kompleksa, tegobe su se gubile za samo dva dana.

Koliko je potrebno folne kiseline?

Da bi se utvrdilo koliko je potrebno folne kiseline da bi se pobedila depresija, korišćena je grupa obolelih od depresije koji su lečeni litijumom. Istraživači su polovini obolelih davali samo po 200 mikrograma folne kiseline na dan, što je količina koja se nalazi u tri četvrtine šolje kuvanog spanaća. Ostali su dobijali placebo. Kod prupe koja je uzimala folnu kiselinu došlo je do upadljivog smanjenja tegoba. Smatra se da je potrebno 200 do 500 mikrograma folne kiseline na dan da bi se savladala depresija kod osoba koje su joj sklone. To je količina koja se lako može obezbediti unošenjem hrane bogate folnom kiselinom.

Namirnice bogate folnom kiselinom

Najviše folne kiseline ima u pilećoj džigerici. Samo pola šolje kuvane sadrži 540 mikrograma. Međutim zbog sadržaja holesterola, mnogi će je možda zaobići, što nije strašno, jer ovog vitamina ima dosta u soku od pomorandže (jedna čaša), spanaću svežem i kuvanom, belom i braon pasulju, soji (sve u količini od pola šolje) i pšeničnim klicama (30g) ima od 100 do 136 mikrograma. Od 70 do 90 mikrograma folne kiseline ima u pola šolje ovog voća i povrća: špargla, lišće repe, avokado, prokelj i leblebije. Nešto malo manje ima u kriškama pomorandže, brokolima i malinama.

Ne preporučuje se unošenje folne kiseline u obliku tableta, što se inače koristi u terapiji megaloblasne anemije, jer velike doze ovog vitamina mogu biti tosične. Osobe sklone depresivnom raspoloženju treba u svojoj ishrani svakodnevno da imaju neku od namirnica bogatih folnom kiselinom.