Bolesti koje leči masna morska riba

Vrsta masnoća koje jedemo je od presudnog uticaja na naše zdravlje. Biološka aktivnost neke ćelije – pa tako i njena sposobnost da podstakne ili spreči bolest zavisi od ravnoteže masnih kiselina iz hrane unutar ćelija. Što je u hrani više masnoća iz masne morske ribe, ćelije stvaraju više hemijskih supstanci, koje čuvaju naše zdravlje i leče pojedine bolesti.

U ćelijama se stvaraju supstance slične hormonima – prostaglandini, tromboksani i leukotrijeni – zajednički nazvani eikozanoidi. Eikozanoidi, koji su sastavljeni  od masti unetih hranom, u organizmu mogu biti biološki korisni ili štetni. Štetni efekat se ispoljava stimulacijom zapaljenja, zgrušavanjem krvi, glavoboljom, sužavanjem krvnih sudova, porastom krvnog pritiska, bolom i rastom malignih ćelija. Masti iz masne morske ribe, kakve su losos, tunj, sardina i skuša ulaze u sastav hemijskih supstanci (eikozanoidi), koji deluju protiv slepljivanja krvnih pločica i nastanka tromboze, šire krvne sudove, smanjuju zapaljenje, deluju protiv oštećenja ćelija i njihovog pretvaranja u maligne.

Masnoće iz morske ribe koje pozitivno utiču na zdravlje su masne kiseline omega-3. Najviše ih ima u najmasnijoj ribi iz dubina hladnih mora. Najbogatiji izvori su skuša, sardina, haringa, losos, jezerska pastrmka, moruna i tunj. Umerene količine sadrže iverak, plava riba, brancin, ajkula, sabljarka i kalifornijska pastrmka. Manje količine masti tipa omega-3 sadrže rak, jastog, škampi, lignje, dagnje, ostrige i druge jestive školjke. Ovih masnoća ima i u orasima, lanenom ulju i ulju od uljane repice (kanola ulje).

Da bi masne kiseline omega-3 bile najdelotvornije, ribu treba kuvati ili peći. Prženje ili dodavanje ulja, pogotovu suncokretovog i kukuruznog (zbog sadržaja omega-6 masnih kiselina) smanjuje moć korisnih masnoća. Kupujte tunjevinu i sardine konzervirane u vodi ili sopstvenom soku. Dodata ulja smanjuju količinu omega-3. Ako cedite ulje iz konzerve gubite 15 do 20% korisnih masnoća.

Reumatoidni artritis

Masne kiseline omega – 3, mogu mnogo pomoći kod reumatoidnog artritisa. One za 40 do 55% smanjuju oslobađanje citokina, koji doprinose oštećenju zglobova kod artritisa. Takođe smanjuju stvaranje zapaljenjske supstance leukotrijena, odgovornog za simptome artritisa. Da bi se osetilo poboljšanje potrebno je uzimanje ribe mesec dana. Posle toga što se duže uzima stanje je sve bolje. Dužim korišćenjem ribe smanjuju se bolovi u zglobovina, otok, ukrućenost i malaksalost.

Infarkt – srčani napad

Ako ste već imali infarkt, korišćenje masne morske ribe može za trećinu da vam umanji šansu za nove, još teže napade. U stvari, unošenjem ove ribe znatno više povećavate šansu da izbegnete srčani napad nego tradicionalnom dijetom – sa smanjenjem uzimanja hrane koja sadrži mnogo zasićenih životinjskih masti. Potrebno je jesti ovu ribu dva do tri puta nedeljno po 150 do 250 grama.

Arterioskleroza

Omega-3 masnoće zaustavljaju napredovanje arterioskleroze, koja redovno napreduje sa godina. Već u ranim godinama započinje proces taloženja masti u ćelijama koje oblažu krvne sudove. Počinje da se stvara plak – masno fibrozno tkivo koje sve više deblja, a kada prsne stvara uslove za nastanak tromba, što dovodi do infarkta ili šloga. Redovnim konzumiranjem morske ribe arterije ostaju čiste, prohodne i elastične, a čovek zaštićen od komplikacija arterioskleroze (infarkt i šlog).

Visok krvni pritisak

Omega-3 masne kiseline masnih morskih riba snižavaju krvni pritisak, tako da eliminišu ili smanjuju potrebu za korišćenjem lekova. Na sniženje krvnog pritiska utiču time što smanjuju stvaranje supstanci koje sužavaju krvne sudove i time što ih čine elastičnijim.

Ulcerozni kolitis

Korisne masne kiseline tipa omega-3 preko eikozanoida utiču na smanjenje zapaljenja sluzokože debelog creva, što je osnovni patološki proces kod ulceroznog kolitisa. Smanjuju tegobe i potrebu za korišćenjem kortikosteriodnih lekova.

Psorijaza

Postoji interesantan podatak da masne kiseline tipa omega-3 mogu pomoći u sprečavanju i smanjenju simptoma psorijaze, zapaljenjskog oboljenja kože koje se karakteriše crvenim, suvim promenama na koži, sa ljuspicama, praćenim svrabom. One deluju protiv zapaljenja, pa je važno uzimati što više masne morske ribe. Najefikasnije deluju losos i skuša.

Multipla skleroza

Kod nekih pacijenata ishrana masnim morskim ribama smanjuje simptome bolesti. Najupadljivije poboljšanje se vidi kod obolelih koji započnu dijetu pre nego što bolest uzme maha. Dijeata se sastoji u unošenju sasvim malo zasićenih životinjskih masti i mlečnih masti, a dosta omega-3 masnoća. Ovo neurološko oboljenje, nepoznatog uzroka, je izuzetno retko među stanovnicima ribarskih naselja, koji dosta jedu masnu morsku ribu.

Astma

Kod nekih astmatičnih bolesnika omega-3 masne kiseline smanjuju napade – proređuju ih i smanjuju im jačinu. Kod astme je prisutan zapaljenjski proces u sluzokoži. Redovno korišćenje hrane koja sadrži omega-3 masne kiseline za 50% smanjuje stvaranje supstanci zvanih leukotrijeni koje podstiču zapaljenje. Leukotrijeni znatno više sužavaju disajne puteve od histamina. Upozorenje: u jednoj studiji riba je pogoršavala stanje obolelih od astme, koji su bili alergični na aspirin.

Migrena

Kod nekih osoba riba smanjuje učestalost i žestinu migrenoznih napada. To ne znači da riba može da se uzme kao tableta protiv bolova kad se predoseti migrenozni napad. Masna morska riba konzumirana u dužem vremenskom periodu može da ima uticaja na hemijske procese u mozgu i tako smanji napade migrene.

Maligne bolesti

Veće količine omega-3 masnih kiselina u krvi smanjuju rizik oboljevanja od raka. To se posebno odnosi na rak dojke. Masnoće deluju preventivno na razvoj tumora time što sprečavaju oštećenja ćelija, koja mogu da dovedu do njihovog nekontrolisanog razmnožavanja i pretvaranja u maligne ćelije.