Lekovitost spanaća

Lekovitost spanaćaSpanać se naslazi na vrhu liste namirnica, zajedno sa ostalim zelenim lisnatim povrćem, koje jedu ljudi koji ne oboljevaju od raka.

Izvanredan je izvor antioksidanasa i protivnika raka, sadrži tri puta više karotena i luteina od brokola.

Povećava nivo "dobrog" holesterola (HDL). Smatra se da ovo svojstvo ima zahvaljujući bogatom sadržaju beta karotina, provitamina koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Ovaj vitamin ima snažno antioksidantno svojstvo koje mu daje mogućnost da spreči pretvaranje holesteroloa u toksični oblik (LDL). Zbog toga osobe koje konzumiraju veće količine spanaća (u eksperimentu je korišćeno 3 šolje kuvanog spanaća dnevno) imaju 40% manji rizik da dožive šlog. Zahvaljujući visokom sadržaju biljnih vlakana utiče na smanjenje ukupnog holesterola, a time smanjuje rizik od kobnih kardiovaskularnih bolesti.

Kalijum je mineral veoma važan za sniženje krvnog pritiska i smanjenje rizika od fatalnog moždanog udara. Čak i ako dođe do šloga, osobe koje unose više od 400mg kalijuma, što odgovara polovini šolje kuvanog spanaća, ne umiru i bolje se oporavljaju od ostalih bolesnika.

Spanać deluje protiv zatvora. Veoma je koristan za žene, jer sadrži znatne količine mangana, koji povećava iskoristljivost kalcijuma. Povećava gustinu kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze kojoj su posebno sklone žene posle menopauze.

Ovo lekovito povrće je posebno korisno za trudnice i žene koje planiraju trudnoću. Sadrži dosta folne kiseline. Računa se da je 0,4mg ovog vitamina dnevno, koga ima u svega pola šolje kuvanog spanaća, dovoljno da se spreči defekt u razvoju nervnog sistema ploda.

Konzumiranje spanaća može da nas sačuva od slepila u starosti. Slobodni radikali sunčeve svetlosti i drugih faktora spoljašnje sredine oštećuju centralni deo mrežnjače oka vremenom dovodeći do makularne degeneracije, bolesti koja oštećuje vid pa čak može da dovede do slepila. Beta karoteni spanaća sprečavaju oštećenje mrežnjače. Zato se spanać preporučuje svima koji žele da sačuvaju vid, a posbno dijabetičarima kod kojih je makularna degeneracija češća.

Spanać umanjuje želju za nikotinom. To dejstvo je posledica povećanja baznosti organizma pod uticajem spanaća. On smanjuje izlučivanje nikotina, koji duže kruži organizmom te čovek može postepeno da smanjuje pušenje. Kod osoba koje naglo prestanu da puše pomoć spanaća nije velika.

Povećanje baznosti organizma, koje spanać izaziva, smanjuje rizik od nastanka niza ozbiljnih, danas sve češćih bolesti, kao što su rak, autoimune i alergijske bolesti. Kada čovek jede spanać, smanjuje mu se kiselost organizma, pa mu je želja za slatkim manja što može da se iskoristi za lakše mršavljenje.

Nedostatak folne kiseline, tipičan za savremenu ishranu, izaziva psihičke poremećaje, posebno depresiju, ali i demenciju i šizofreniju. Spanać znatno poboljšava raspoloženje, jer povećava nivo serotonina u mozgu. Drastično poboljšanje raspoloženja je posebno izraženo kod osoba sklonih melanholiji i depresiji. Konzumiranje spanaća olakšava lečenje depresije.

Spanać je lekovitiji ako se kratko kuva ili jede sirov - kao salata. Osobe koje imaju kamen ili pesak u bubregu, sastavljen od oksalata ne treba da jedu spanać u velikoj količini.