Krompir - zanemaren lek

Znamo hranljivost krompira i koristimo ga u ishrani, ali nismo svesni njegove lekovitosti. I nutricionisti su ga dugo stavljali u drugi plan iza egzotičnog voća.

Sastav i hranljiva vrednost

Hranljiva vrednost krompira potiče od ugljenih hidrata, koji su uglavnom u obliku skroba. On je složeni ugljeni hidrat. Daje nam energiju razlaganjem do glukoze. Belančevina ima malo (oko 2%), ali su visokovredne. Sadrži sve esencijalne aminokiseline, tako nazvane je organizam ne može da ih sintetiše. Po sadržaju lizina i hislidina prevazilazi majčino mleko.

Sadrži gotovo sve vitamine B grupe u malim količinama, ima A, H, C i E vitamin. Interesantno je da mladi krompir ima dosta vitamina C (40mg na sto grama), a da ga u starom ima znatno manje. Duže kuvanje i podgrevanje jela smanjuje sadržaj vitamina.

Od makroelemenata ima kalijum, fosfor, magnezijum i gvožđe, a od mikroelemenata bakar, cink, hrom i molidben. Minerala ima najviše odmah ispod ljuske, zato je najkorisniji kuvan i pečen sa ljuskom.

Ukusan lek

Veliki sadržaj kalijuma (a nizak natrijuma) daje krompiru antihipertenzivno dejstvo. Omogućava izbacivanje tečnosti i snižavanje krvnog priitiska. Da bi iskoristili to lekovito svojstvo ne smete mnogo da ga solite. Učinite li to anuliraćete lekovitost.

Ima studija koje ističu da svakodnevni unos 400mg kalijuma smanjuje rizik od fatalnog šloga za 40%. Toliko kalijuma ima u većoj banani, ali i u 250g mnogo jeftinijeg krompira pečenog sa ljuskom. Ako se kuva bez ljuske kalijuma ima svega 260mg. U borbi protiv šloga krompir učestvuje i svojim sadržajem antioksidanasa.

Krompir smanjuje rizik od pojedinih oblika raka jer sadrži antikancerske inhibitore proteaze. Zbog sadržaja vlakana smanjuj rizik od raka debelog creva. Ima neka estrogenska dejstva te žene u klimakterijumu mogu da imaju koristi od konzumiranja ove namirnice. Povišavajući serotonin može da ublaži depresivno raspoloženje i razdražljivost, česte pratioce prelaznog doba.

Zbog upotrebe u dijeti kod proliva mnogi smatraju da osobe koje pate od zatvora ne treba da ga jedu. Naprotiv, on sadrži dosta vlakana koja povećavaju volumen stolice, što pokreće creva i olakšava pražnjenje. Uz to krompir ne izaziva gasove i grčeve u stomaku kao mnoga laksativna sredstva.

Sadrži selen i cink pa utiče na jačanje imuniteta. Bolešljive osobe i osobe koje žele da se zdravo hrane ne treba da jedu pržen krompir jer masnoće smanjuju otprnost organizma. B vitamini krtole jačaju nervni sistem. Narodna medicina ga preporučuje kao lek protiv čira i gastritisa.

Za bolje raspoloženje

Mnoge žene sa PMS-om su primetile da im se pred menstruaciju jede krompir, testenina, hleb i slatkiši. Ne treba da se lišavaju te hrane jer su ugljani hidrati koje imaju u izobilju lek za PMS. Ugljeni hidrati stvaraju veće koncentracije neurotransmitera serotonina, koji poboljšava raspoloženje. Depresivne, umorne, ljute, razdražljive osobe mogu znatno da poboljšaju raspoloženje jednom porcijom krompira (bez belančevina tj. mesa, mleka i jaja).

Krompir nije lek za sve bolesti

Narodna medicina ga ne preporučuje kod reumatskih bolesti, što nije puko nadrilekarstvo i posebno se odnosi na reumatoidni artritis kod koga pojedina hrana može da podstakne zapaljenje.

Treba napomenuti da 20% bolesnika sa spastičnim debelim crevom (iritabilni kolon) ima proliv i bolove u trbuhu od pojedinih namirnica među kojima se nalazi i krompir. Dijabetičari treba da znaju da krompir podiže nivo šećera u krvi.

Da li krompir goji?

Mnogi ga izbegavaju da se ne bi ugojili, ali krompir nije neprijatelj struka. Sto grama krompira daje svega 90 kalorija što ga čini namirnicom pogodnom za dijete pod uslovom da se pripremi pečenjem u ljusci ili kuvanjem. Kalorije pomfrita ne potiču od krompira već od ulja u kome pliva dok se prži.