Jogurt - moćni lek

jogurt kao lek, jogurtJogurt, čudnovata namirnica, jača imunitet, deluje protiv bakterija, gljivica i raka te zahteva da je tretiramo kao lek koji moramo svakodnevno da koristimo u dozi od najmanje dve čaše.

Iskustva ljudi, ali i naučna istraživanja su pokazala da je jogurt najsigurniji prirodni lek protiv proliva. Njegova moć leži u sposobnosti da uništi mokroorganizme izazivače ove bolesti. Bakterijske kulture koje od običnog mleka prave jogurt proizvode mlečnu kiselinu u crevima. Time povećavaju kiselost crevnog sadržaja koja onemogućava razmnožavanje E. colli i drugih crevnih bakterija. Konzumiranje jogurta ubrzava oporavak od crevnih infecija. Nisu svi jogurti podjednako dobri za lečenje dijareje. Najbolji su oni koji sadrže lactobacillus GG. Ako se jogurt zagreva može da spreči razmožavanje esherihije colli, ali ne može da je ubije.

Većina odraslih manje ili više ne podnosi mlečni šećer - laktozu. Kada pojedu malo vise slatkog mleka ili mlečnih proizvoda dobijaju smetnje sa varenjem. One mogu da se ispolje kao bol u trbuhu, nadutost, bućkanje u stomaku, proliv. Dok su kod nekih ove tegobe blaže i javljaju se ređe, ima osoba koje imaju tako velike probleme da se pomišlja na ozbiljne boleste. Lek je jogurt. On sadrži bakterijske kulture koje uklanjaju laktozu i sprečavaju crevne tegobe.

Jogurt je moćno oružje u borbi protiv raka. To se posebno odnosi na onaj sa acidofilnim kulturama - probiotski jogurt. Lactobacilus i druge korisne bakterije jogurta utiču na stvaranje gama interferona, što jača imuni sistem i usporava rast tumora. Smatra se da jogurt smanjuje polipe, sprečava njihovo bujanje i pretvaranje u rak debelog creva. 

Naše zdravlje zavisi od imuniteta. On nas brani od različitih bakterijskih i virusnih infekcija, ali i raka. Jogurt deluje na koncentraciju i rad belih krvnih zrnaca tj. stimuliše rad imunog sistema i poboljšava mu delovanje. Da bi ispoljio to dejstvo neophodno je da se pije svakodnevno. 

Jogurt, kao i ostale namirnice koje sadrže dosta belančevina, pojačavaju aktivnost mozga. Ako vam je stalo da budete mentalno čili jedite jogurt sa malo masnoće. Punomasni jogurt u tom pogledu nije naročito efikasan, jer masnoće usporavaju, "umrtvljuju" mozak.

Stimulišući stvaranje gama interferona jogurt povećava otpornost prema prehladi i polenskoj kijavici. Što ima više gama interferona to je manje IgE, glavnih komponenti alergijske reakcije. Osobama koje pate od polenske kijavice preporučuje se da tri meseca pre sezone polena svakodnevno piju po dve šolje jogurta. 

Jogurt može da ublaži premenstrualne tegobe (PMS), bol u trbuhu i druge tegobe tokom menstruacije. Smatra se da to uspeva zahvaljujući velikom sadržaju kalcijuma. Treba da znate da se kalcijum bolje iskorišćava iz jogurta sa manjim procentom masnoće. 

Žene koje imaju česte vaginitise izazvane gljivicom kandidom treba svakodnevno da jedu probiotski jogurt. Najbolji je onaj koji sadrži bakteriju L. acidophilus. Jogurt možete i sami da pravite ako nabavite pomenutu bakteriju (kapsulu Ptobiotika koja sadrži L. acidophilus). Zagrevan jogurt ne ubija gljivice, pa nije lekovit.  

Zboj velikog sadržaja kalcijuma važan je u borbi protiv ostoporoze, bolesti koja posebno pogađa žene posle menopauze. Iz punomasnog jogurta kalcijum se slabije iskorišćava, pa za sprečavanje bolesti kostiju treba da se pije jogurt sa manjim procentom masnoćše (1,6% mm i manje).

Ima jogurt i loše strane. Kod nekih ljudi može da izazove glavobolju. Ima stručnjaka koji smatraju da jogurt nije za bebe. Iako je ova namirnica veoma dobra za varenje kod odraslih, kod beba mladjih od godinu dana proteini jogurta, kao i mleka, mogu da pokrenu reakciju koja dovodi do proliva, nespavanja i grčeva, a kasnije u životu do kožnih i respiratornih alergija.