Mitralna insuficijencija

Mitralna insuficijencija je srčana mana kod koje se prilikom grčenja leve komore krv vraća u levu pretkomoru, umesto da u celini odlazi u aortu i snabdeva ceo organizam kiseonikom.

Vraćanje krvi (regurgitacija) je posledica lošeg zatvaranja mitralnih zalistaka, nastalog zbog anatomskih promena na zalistcima, papilarnim mišićima, koji povezuju zalistke sa srčanim mišićima i hordama tj. listićima koji povezuju zalistke i papilarne mišiće. Često nastaje zbog proširenja leve komore pri čemu zalistci, papilarni mišići i horde ne moraju da budu izmenjeni.

Zbog vraćanja krvi u pretkomoru u njoj raste pritisak. Vremenom se povećava i pritisak u plućnim venama koje vode krv u levu pretkomoru. Povećana količina krvi dospeva i u levu komoru. Ona se širi, zatim joj zidovi zadebljavaju, a vremenom joj slabi snaga tako da ne može da ubaci dovoljno krvi u cirkulaciju. 

Uzrok mitralne insuficijencije 

Najčešći uzrok mitralne insuficijencije su prolaps mitralne valvule i koronarna bolest, a zatim reumatska groznica i drugi uzroci. Kod prolapsa mitralne valvule tokom zatvaranja ušća jedan listić valvule se savija (prolabira) prema pretkomori. Kod koronarne bolesti (najčešće nakon infarkta miokarda) dolazi do širenja leve komore, pucanja (rupture) papilarnog mišića ili njegove deformacije. 

Kod reumatske groznice zalistci su skvrčeni, skraćeni ili kalcifikovani tako da ne mogu efikasno da zatvaraju mitralno ušće, te dozvoljavaju vraćanje krvi u pretkomoru. U infektivnom endokarditisu takođe su zalistci deformisani, najčešće u smislu pojave rupa (defekata) na njima ili su horde pokidane. Miksomatozna degeneracija zalistaka i hordi je još jedan od uzroka srčane mane. 

Sva srčana oboljenja koja šire levu komoru dovode do mitralne insuficijencije. To su visok krvni pritisak, koronarna bolest, aortne srčane mane, miokardiopatija. Kod ovih bolesti srčani zalistci uglavnom nisu izmenjeni. Osnovni poremećaj je proširenje mitralnog prstena, tako da su zalistci razmaknuti, te ne zatvaraju ušće. 

Tegobe 

Tegobe kod mitralne insuficijenicije zavise od obima vraćanja krvi u levu pretkomoru (od stepena regurgitacije). Uglavnom dugo nema nikakvih tegoba. U početku se javlja brže zamaranje i otežano disanje, naročito pri fizičkom radu. Bolesnik često oseća lupanje ili preskakanje srca što je posledica fibrilacije pretkomora. 

Otežano disanje postaje izraženije prilikom ležanja, javlja se kašalj, naročito noću i tokom ležanja, učestalo mokrenje, otoci stopala i skočnih zglobova, a kasnije voda na plućima sa gušenjem. 

Osobe sa prolapsom mitralne valvule imaju netipične bolove u grudnom košu, otežano disanje, umor i anksioznost. Ako je mitralna insuficijencija posledica koronarne bolesti prisutan je i karakterističan anginozni bol ili dolazi do infarkta. U hroničnoj koronarnoj bolesti dominira umor, otežano disanje, naročito jako u ležećem položaju i otoci. 

Komplikacije 

Fibrilacija pretkomora sa aritmijom je česta komplikacija. Tromboembolija - formiranje tromba i njegovo izbacivanje u cirkulaciju što može da dovede do začepljenja nekog važnog krvnog suda i izumiranje tkiva (infarkt). Ova komplikacija je moguća, ali nije tako česta kao kod mitralne stenoze. Infektivni endokardtis se javlja relativno često. On vodi daljem oštećenju zalistaka i pogoršanju bolesti. Kod dugotrajne nelečene insuficijencije razvija se plućna hipertenzija tj. povećava se pritisak u plućnim arterijama. Kod teške nelečene insuficijencije može da se razvije srčana slabost (insuficijencija srca) kada leva komora nije u stanju da izbaci dovoljno krvi u aortu. Posledica je jak zamor, otoci nogu, voda u trbuhu i plućima. 

Dijagnoza 

Srčana mana se najlakše dijagnostikuje EHO pregledom srca (ehokardiografija). Njime se vide dimenzije srca, kretanje krvi, uočava širenje pretkomore u sistoli i prevelika pokretljivost zidova leve komore. Može i da se utvrdi uzrok mitralne insuficijencije. 

U dijagnozi bolesti važan je i EKG, kojim se uočavaju poremećaji ritma, 24h EKGh monitoring pokazuje učestalost i težinu poremećaja ritma, rendgen srca i pluća pokazuje veličinu srca i promene na plućima. Kod najtežih bolesnika radi se kateterizacija srca, koja procenjuje funkciju leve komore. 

Terapija 

Lekovima srčana mana ne može da se koriguje, ali mogu da se spreče komplikacije. Kod reumatske groznice i infektivnog endokarditisa vrši se antibiotska preventiva ponovnih napada. Kod fibrilacije se primenjuju preparati digitalisa. Ako pretkomora nije proširena poremećaj ritma se leči elektrokardioverzijom ili lekovima. Antikoagulantna terapija se primenjuje kod proširenja pretkomora i komora u cilju sprečavanja tromboembolije. Srčana insuficijencija se leči digitalisom, diureticima, antagonistima kalcijuma i ACE inhibitorima. 

Kod pacijenata koji pri svakodnevnim uobičajenim aktivnostima imaju tegobe lečenje je hiruško. Sprovodi se pre nego što se razvije srčana insuficijencija. Hiruško lečenje podrazumeva rekonstrukciju zalistaka (anuloplastika i/ili valvuloplastika) ili ugradnju veštačkih zalistaka tj. mehanička ili bioproreza. Kad god je moguće radi se rekonstrukcija, ali ona nije moguća kod skvrčenih i kalcifikovanih zalistaka.