Neke bebe uveče zaspe kao anđeli, ali zato, obično krajem prve ili početkom druge godine steknu naviku da se bude noću. To ponekad počne nakon zapaljenja uha kada ih bol probudi ili u toku nicanja zubića. Mnogi roditelji se plaše da će se bol ponoviti i da će beba patiti, postaju previše zabrinuti i počinju da utrčavaju u sobu i uzimaju bebu u naručje kad god se zaplače, promeškolji ili uzdahne.

Osnovni razlog sto veoma male bebe sisaju palac je da zadovolje potrebu za sisanjem. Sisanje bebama pomaže i da ublaže fizičku i emocionalnu napetost. Ređe sisaju palac bebe koje duže sisaju ili duže piju mleko iz flašice kao i bebe koje češće sisaju. Zato se pretpostavlja da je glavni razlog što beba počinje da sisa palac u prvim danima života zadovoljavanje potrebe za sisanjem. Kod starije bebe to nije glasvni razlog.

Agresivnost je deo ljudske prirode. To je način na koji neke osobe izražavaju svoja osećanja. Agresija nije emocija već način izražavanja gneva, koji se u razvoju javlja tokom drugih šest meseci bebinog života. Agresivnost beba izražava kao mlataranje ručicama, vrištanje ili grizenje dojke i obično ima za cilj da se pridobije pažnja roditelja. Jednogodišnje i dvogodišnje dete će često kad se naljuti bez razmišljanja ujesti drugo dete. Trogodišnjaci i četvorogodišnjaci već znaju da fizička agresija nije prihvatljiva. U uzrastu od četiri godine agresivnost se stabilizuje kao crta ličnosti.

Gojaznost je proglašena za globalnu epidemiju još pre desetak godina . Ukoliko se gojaznost pojavi u detinjstvu veoma često se nastavlja u adultnoj dobi, predstavljajući faktor rizika za mnoge masovne nezarazne bolesti i dovodeći do značajnih zdravstvenih i socio-ekonomkih komplikacija .