FacebookTwitterGoogle Bookmarks

Malokrvnost kod dece

Anemija (malokrvnost) predstavlja nemogućnost krvi da organima obezbedi dovoljno kiseonika . Posledica je poremećaja matične ćelije od koje nastaju eritrociti (crvena krvna zrnca), poremećaja sazrevanja eritrocita zbog nedostatka gvožđa, folne kiseline, vitamina B12 ili povećane razgradnje crvenih krvnih zrnaca. Kod dece je ona najčešće posledica nedostatka gvožđa ili čestih infekcija. Malokrvnost dece je veoma česta bolest. Najčešće se javlja u uzrastu od 6 meseci do 2 godine. 

Zašto nastaje malokrvnost?

Nedostatak gvožđa kod dece nastaje veoma lako. Rezerve gvožđa su na rođenju male, a potrebe bebe se naglo povećavaju, jer brzo raste. Rezerve gvožđa su posebno male kada je majka u trudnoći bila malokrvna ili je unosila malo gvožđa ili je imala česte trudnoće. One su znatno manje i ako je majka u toku porođaja izgubila dosta krvi. Ako iz nekog razloga mora odmah da se podveže pupčanik, beba dobija manje krvi. Pre vremena rođene bebe imaju znatno manje rezerve gvožđa, jer se one najviše stvaraju u zadnjim mesecima materičnog života. Malokrvnost je izraženija kod dece koja se hrane isključivo mlekom. Majčino mleko je bogatije gvožđem od kravljeg, a uz to se ono i bolje iskorišćava. Međutim, potrebe bebe za gvožđem ne mogu da se zadovolje samo mlekom, pa ako se sa dodavanjem ostale hrane počne dosta kasno i to je razlog malokrvnosti. Kravlje mleko ima manje gvožđa, a i ono se tešto iskorišćava, pa je to jedan od razloga što se ne preporučuje u prvoj godini života.

Posle prve godine života malokrvnost je posledica manjeg unosa gvožđa hranom i njegovog slabijeg iskorišćavanja zbog poremećaja u varenju. Infekcije nepovoljno utiču na stvarenje eritrocita, a sa malokrvnošću dete je još manje otporno, pa se infekcije javljaju još češće. U pubertetu i adolescenciji su potrebe organizma za gvožđem veće, pa se često ne mogu obezbediti samo hranom.

Kako se prepoznaje malokrvnost?

Roditelji malokrvne bebe ili malog deteta obično primete da je ono bledo, razdražljivo, slabije jede i manje je aktivno. Bledilo kože nije siguram znak, jer boja zavisi i od pigmenta, debljine kože i stanja prokrvljenosti. Manjak apetita (anoreksija) koji se retko povezuje s malokrvnošću može biti jedan od prvih znakova bolesti: dete često odbija čvrstu hranu, naročito povrće, a traži sokove. Slabiji apetit još više smanjuje unos gvožđa. Manja malokrvna deca su obično dobro raspoložena, igraju se, ali roditelji primećuju da se brže zamaraju i nekada teže dišu i više se znoje. Školska deca i adolescenti su obično apatični, slabije uče i teže se koncentrišu. Veća deca mogu da se žale na vrtoglavicu, zujanje u ušima, omaglicu, lupanje srca i neodređene bolove u grudima.

Laboratorijski nalazi

Hemoglobin je uvek nizak, broj eritrocita je malo snižen ili normalan. Gvožđe u serumu je jako nisko. Broj leukocita i trombocita nije promenjen.

Kako sprečiti malokrvnost?

Preventivu malokrvnosti deteta vrši majka lečenjem svoje anemije još pre trudnoće, u trudnoći raznovrsnom ishranom (povrće, jaja i meso) i uzimanjem preparata gvožđa ako je potrebno. Dalje se malokrvnost sprečava pravilnom ishranom. U prvoj godini dete treba da sisa. Majčino mleko nije naročito bogato gvožđem, ali je njegova iskoristivost velika. Ako dete ne može da sisa, koristiti adaptirano mleko, od šestog meseca sa dodatkom gvožđa. U prvoj godini ne treba deci davati kravlje mleko, jer mogu da imaju mala krvarenja iz organa za varenje, a i gvožđe iz ovog mleka se slabo iskorišćava.

Neke namirnice iako imaju visok sadržaj gvožđa (na primer spanać) imaju nisku iskoristivost gvožđa, jer sadrže i materije koje smanjuju njegovu apsorpciju. Hrana bogata biljnim vlaknima takođe smanjuje apsorpciju gvožđa (na primer žitarice). Vitamin C iz hrane ili napitaka pomaže apsorpciju gvožđa, dok je na primer mleko smanjuje. Treba uzeti u obzir i količinu hrane bogate gvožđem koju dete može uzeti dnevno.Zeleno lisnato povrće ima visok sadržaj gvožđa, ali količina povrća koja bi zadovoljila dnevnu potrebu za gvožđem znatno premašuje mogućnost koju odojče ili malo dete može pojesti, za razliku od mesa ili ribe koji potrebnu količinu gvožđa sadrže u znatno manjoj ukupnoj količini. Znači, mora se voditi računa o izboru hrane (preporučuje se meso) u kombinaciji s namirnicama koje potpomažu apsorpciju gvožđa (na primer uz obrok meso-povrće piti voćni sok), a treba izbegavati kombinacije mesa ili povrća sa žitaricama ili mlekom.

Glavni prirodni izvori gvožđa u hrani su meso, riba, džigerica, jaja, zeleno lisnato povrće (naročito je bogat list peršuna), mahunarke, sveže voće. Gvožđe iz mesa i ribe se u organizmu 4 - 5 puta bolje iskorišćava od gvožđa iz drugih namirnica. Dete treba da jede sveže voće i povrće, jer te namirnice sadrže vitamin C koji potpomaže apsorpciju gvožđa. Starija deca ako koriste kafu, čaj, kakao, kole i druge napitke koji sadrže kofein, teobromin i tanin treba da ih piju 1-2 sata pre ili posle obroka jer te materije otežavaju apsorpciju gvožđa.

Lečenje malokrvnosti

Nelečena malokrvnost izazvana nedostatkom gvožđa se sporo pogoršava, a dosta brzo reaguje na ispravno lečenje. Osim ishrane koja podrazumeva veći unos povrća, voća, jaja mesa i đigerice, smanjenje mleka i ograničenje masti i belog brašna, koriste se preparati gvožđa. Najefikasniji su preparati dvovalentnog gvožđa. Treba ih davati između obroka ili pola sata pre jela. Uz njih obavezno davati i vitamin C, da bi se gvožđe bolje resorbovalo. Po nekim autorima i folna kiselina poboljšava resorpciju. Najefikasnije je da dete popije gvožđe sa voćnim sokom pola sata pre jela. Gvožđe nesme da se pije sa mlekom ili jogurtom. Ako ga dete teško podnosi, ima proliv i bol u stomaku, treba da ga pije u toku jela, najbolje u toku večere. Pri korišćenju preparata gvožđa stolica može da bude crna, što je potpuno bezopasno. Krvna slika se obično normalizuje za tri do pet meseci. Gvožđe treba nakon toga davati još dva meseca da bi se popunile rezerve. Ako se terapija prekine pre toga, anemija će se ubrzo ponovo javiti.