Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis ili ekcem je hronično zapaljenje kože preosetljive na različite supstance iz okoline. Javlja se kod dece, ali i odraslih, sklonih alergijskim reakcijama.

Učestalost

Ekcem je veoma česta bolest, posebno u dečijem uzrastu. U poslednje tri decenije broj obolelih je utrostručen. To je posledica promena životne sredine, energičnog subijanja bakterijske infekcije kod dece, široke primene antibiotika kod trudnica i male dece, verovatno i rane vakcinacije. Sve su to faktori koji usmeravaju imuni sistem ka stvaranju imunog odgovora tipičnog za ekcem. Jednostavno rečeno što se više štitimo od banalnih infekcija i zaraznih i parazitarnih bolesti u ranom detinjstvu to smo osetljiviji na alergijske bolesti. 

Uzrok  

Nasleđe ima važnu ulogu. Ne nasleđuje se direkno bolest već sklonost ka alergijama tj. atopijskim bolestima, tako da deca sa ekcemom češće oboljevaju od astme i alergijskog rinitisa (polenska kijavica). Iako nisu uzrok bolesti, mnogi faktori spoljašnje sredine mogu da je pokrenu ili pogoršaju. Kod beba pokretači bolesti su obično alergeni hrane, koji potiču pre svega iz jaja, mleka, kikirikija, jagoda i citrusnog voća. Kako dete raste značajniji je uticaj kućne prašine, grinja, polena, životinjskih dlaka... - alergena koji se udišu. Od značaja je i prekomerna upotreba sredstava za higijenu, kozmetiku, deterdženata, kao i uticaj klime i psihičkih faktora. 

Klinička slika 

Osobe sklone atopijskim bolestima imaju karakterističnu kožu. Suva je, jako osetljiva na svrab, koji kod njih traje duže no što je normalno. Ako se tupim predmetom povuče linija po neizmenjenoj koži ubrzo se pojavljuje bela linija (beli dermografizam) koja se zadržava nekoliko minuta. Osobe sa ekcemom koje istovremeno imaju astmu obično imaju bledo lice, tamne kolutove oko očiju, nekada boru na donjem kapku i izraženu izbrazdanost dlanova i tabana. 

Izgled kožnih promena zavisi od starosti bolesnika. Kod odojčadi i dece do navršene druge godine promene se javljaju na kosmatom delu glave, čelu, obrazima, spoljašnjim delovima ruku i nogu, šakama i stopalima. Najpre su crvene, mekane, otečene, vlažne sa mehurićima, a kasnije postaju zadebljale, suve sa ljuspicama koje se ljušte. Polja zahvacena ekcemom su nejasno ograničena prema okolnoj koži koja je obično suva. Zbog jakog svraba deca loše spavaju, češaju se, a oguljena koža je pogodno tlo za nastanak infekcije bakterijama, gljivicama i virusima. 

Kod dece od treće do dvanaeste godine promene su najizraženije u pregibu kolena, lakata i ispod sedalnih mišića, zatim na šakama, stopalima i oko usta. To su obično crveno-mrke ploče koje jako svrbe. Prisutne su tokom celog detinjstva ili se povremeno javljaju. 

Kod mladih i odraslih bolesnika promene uglavnom imaju istu lokalizaciju kao i kod dece, s'tim da su nešto češće iza ušiju, oko usta i nadlanicama. Koža je suva, crvena ili braonkasta, perutava. Jako svrbi, posebno predveče i kada se skine odeća pred spavanje. U težim slučajevima, ekcem je komplikovan infekcijom kože, što može da dovede do uvećanja limfnih žlezda. 

Prognoza  

Kako dete raste bolest je sve blaža. Većina dece je znatno bolje do pete ili dvanaeste godine. Kod mnogih promene ostaju samo na rukama. Bolest se spontano povlači i povremeno pogršava tokom zimskih ili jesenjih meseci, pri izlaganju alergenima, infekcijama, kod pojave psihičkih problema, tokom hormonskog disbalansa u pubertetu, trudnoći ili klimaksu. Tokom života može da se izgubi osetljivost na pojedine alergene, a da se javi na nove. Ono što najčešće pogoršava atopijski dermatitis je stres. 

Pridružene bolesti 

Deca sa ekcemom češće oboljevaju od drugih atopijskih bolesti - astme i alergijskog rinitisa. Polovina njih dobija astmu. Kontaktni dermatitis i imunska kontaktna urtikarija su češći kod osoba sa ekcemom. 

Dijagnoza 

Ne postoji specifican test koji bi ukazao na atopijski dermatitis. Za postavljanje dijagnoze važan je podatak da se bolest javila do druge godine, da dete ima astmu, da mu je koža suva, da se promene nalaze u pregibima lakta i kolena ili da su ranije imale tu lokalizaciju i da promene svrbe. Bolest može da liči na seboroični dermatitis, dishidrozu, numularni dermatitis... 

Lečenje 

U lečenju se primenjuju kortikosteroidi. Zbog mogućih neželjenih dejstava ne treba da se primenjuju dugo. Roditelji ne smeju da ih koriste na svoju ruku, već samo po preporuci kožnog lekara. Kada se postigne poboljšanje kortikosteroidima može a se nastavi imunomodulatorom, koji je manje štetan. Po potrebi se koriste antibiotske masti. Kada je izraženo vlaženje koriste se antiseptični rastvori. Ako je ljuštenje kože dosta izraženo primenjuju se keratolitici - najbolje urea. Kod zadebljale kože primenjuj se preparati katrana. 

Opšta terapija: primenjuju se antihistaminici koji smiruju alergijsku reakciju, ketotifen, imunomodulatori i hiposenzibilizacija ako je ekcem udružen sa astmom. 

Preventiva 

Preventiva se sastoji u izbegavanju polena, perja, prašine, buđi, posebno kod dece koja imaju astmu. Sa dijetom treba biti oprezan. Izbacuje se samo ona hranu za koju se sigurno utvrdi da dovodi do pogoršanja bolesti. Izbegava se odeća od vune i sintetike i kontakt sa metalima zbog moguće iritacije. Dojenje smanjuje rizik oboljevanja od atopijskih bolesti, a ako se jave kod dojene dece blažeg su toka. Povoljno deluje dugotrajan boravak na planini ili moru. 

Nega kože 

Kod ekcema je veoma važna nega kože, jer je ona jako osetljiva i suva. Preporučuje se kupanje u mlakoj vodi (ne iznad 36 stepeni) svakodnevno ili na drugi dan. Koriste se antiseptični šamponi ili uljane kupke. Izbegavaju se sapuni jer isušuju kožu. 

Za negu kože se koriste masne kreme sa dodatkom ulja noćurka ili borača, koje sadrže masne kiseline (gama linoleinska kiselina). Nakon kupanja koža se ne briše trljanjem već se lagano utapkava peškirom, a zatim namaže masnom kremom.