|
Kašalj je najčešći znak bolesti dece, bilo da se javlja kao blago kašljucanje ili kao iznurujući kašalj, koji mu ne da spava i jede.
Postoje brojni uzroci kašlja kod dece. Najčešće je to simptom infekcije. Infekcija može zahvatiti gornje disajne puteve: akutna respiratorna infekcija, angina, faringitis, sinuzitis; donje: traheitis, bronhitis, pneumonija (zapaljenje pluća). Može zahvatiti istovremeno i gornje i donje disajne puteve.
Na drugom mestu po učestalosti nalazi se kašalj zbog suženja disajnih puteva (bronhospazma), što se javlja kod astme i opstruktivnog bronhitisa. Kašalj nastaje i zbog zapušenja disajnih puteva bronhijalnim sekretom, udahnutim stranim telom ili tečnostima. Na kraju može nastati zbog vraćanja želudačnog soka u jednjak (GERD), otoka pluća različitog porekla, nadražaja plućne maramice, kongenitalne anomalije, srčanog oboljenja...
Kašalj je normalan refleks - odbranbeni mehanizam organizma, koji na taj način obezbeđuje prolaznost disajnih puteva. On nije bolest. Ako se javlja često predstavlja simptom neke bolesti.
Suv ili nadražajan kašalj
Ovo je najčešći tip kašlja kod dece. Naziva se suvi kašalj, jer dete ništa ne iskašljava. Takođe i nadražajni, jer nastaje draženjem nervnih završetaka u disajnim putevima, što započinje refleks kašlja.
Infekcije gornjih disajnih puteva: Virusne infekcije gornjih disajnih puteva su najčešći uzrok suvog kašlja. Najčešće su to respiratorni virusi koji dovode do stvaranja male količine sekreta. On se sliva niz zadnji zid ždrela, nadražujući nervne završetke, kojih najviše ima u grlu i dušniku. Tako izazvan kašalj je u početku vlažan. Roditeljima se čini da dete ima nešto da izbaci. Uskoro virusi ogoljuju sluzokožu tako da se nastavlja suv, nadražajni kašalj. Bolest obično počinje curenjem nosića, kijanjem i otežanim disanjem na nos. Temperatura je normalna ili malo povišena. Mogu biti prisutni glavobolja, malaksalost i suzenje očiju. Suvi kašalj mogu izazvati i bakterijska zapaljenja gornjih disajnih puteva.
Tokom disanja sekret koji se slio iz nosa u ždrelo može da vibrira. Taj zvučni fenomen roditelji mogu čuti bez stetoskopa i pomisliti da dete ima bronhitis ili astmu.
Pleuritis: Za zapaljenje plućne maramice (pleuritis) je karakterističan iscrpljujući suvi kašalj. Kod ove retke bolesti dete gotovo neprekidno kašlje. Obično je zapaljenje plućne maramice udruženo sa zapaljenjem pluća tako da dete istovremeno i iskašljava.
Udisanje stranog tela: Kod male dece suv kašalj može da bude posledica udisanja stranog tela. To je najčešće deo igračke ili sitni tvrdi komadić hrane npr. kikiriki. Dete uporno kašlje, teško i nepravilno diše, suze mu oči, a na usta (pa i nos) mu izlazi dosta sekreta. Kašalj je zaštitni mehanizam kojim organizam nastoji da izbaci strano telo. Ako dete može da diše, govori i plače, pustite ga da iskašlje, a odmah zovite hitnu pomoć ili ga vodite u bolnicu. Ne pokušavajte da vadite strano telo, ne udarajte ga po leđima i ne okrećite ga naopačke. Ti zahvati su predviđeni za situaciju kada dete ne može da diše.
Astma: Postoji oblik astme koji se ispoljava samo suvim kašljem. To je kašalj koji dugo traje, duže od tri nedelje. Ostali simptomi astme nisu prisutni (nema otežanog disanja, sviranja u grudima i osećaja teskobe u grudima): Spirometrija je normalna. Dijagnoza se teže postavlja jer se obično ne misli na astmu. Bolest dobro reaguje na antiastmatičnu terapiju.
Laringitis: Kod zapaljenja grkljana (laringitis) napad kašlja je dramatičan. Dete teško diše, nekada izgleda kao da se bori za vazduh, kašlje suvo, promuklo, dugotrajno. Kašalj liči na "lavež psa". Diše promuklo "hripavo", stridorozno (stridor - medicinski naziv tog tipa disanja). Laringitis je najčešće izazvan virusima. Iako deluje dramatično bolest nije teška. Dete obično nema temperaturu i van napada kašlja dobro je raspoloženo.
Zapaljenje grkljana bakterijom Haemophilus influenzae je praćeno visokom temperaturom i brzim razvijanjem otoka, koji otežava disanje. Dete je teško bolesno i mora hitno u bolnicu. Na sreću, zbog uvođenja vakcine (Hib) protiv ove bakterije bolest je sve ređa.
Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela: Sekret koji se sliva iz nosa u ždrelo može biti uzrok dugotrajnog kašlja. Suvi kašalj ili kašljucanje nastaje zbog nadražajnog delovanja sekreta na nervne završetke u ždrelu. Osim toga nos je ili zapušen ili curi, a često postoji i bol u grlu. Ovo stanje može da traje mesecima. Leči se antihistaminicima i kod veće dece kortikosteroidima u vidu spreja za nos.
Sinuzitis: Zapaljenje sinusa daje iste simptome kao predhodni sindrom. Razlika je u tome što je prisutan bol u predelu lica (čelo ili gornji zubi), a kod akutnog se može javiti povišena temperatura. Razlika postoji i u lečenju, jer se kod sinuzitisa koriste antibiotici.
Hiperreaktivnost: Nedelju ili više dana nakon bolesti sluzokoža disajnih puteva je preosetljiva (hiperreaktivnost disajnih puteva). Zbog toga povremeno može da se javlji napad suvog kašla, isprovociran hladnim vazduhom, duvanskim dimom, fizičkim naporom, smehom ili govorom. To roditelje zabrinjava, jer misle da dete nije ozdravilo, pa mu nekada daju antibiotike na svoju ruku. Dovoljno je dati mu malo tople supice, čaja, eventualno biljni sirup za ublažavanje kašlja.
Vlažan kašalj
Vlažan kašalj je tipičan za zapaljenja donjih delova disajnih puteva. Naziva se i produktivan, jer je praćen stvaranjem veće količine sekreta, koji se nagomilava u srednjim i malim bronhiolama ili u plućnom tkivu. Veća deca ga iskašljavaju na usta, pa i nos. Manja deca to ne mogu. Ona gutaju sekret, a neretko ga povrate (vidi se sluz u povraćanom sadržaju).
Ova vrsta kašlja je korisna, jer dovodi do izbacivanja sekreta, što ubrzava ozdravljenje. Međutim, iskašljavanje je naporno, a potrebno je vreme da se infekcija suzbije lekovima, tako da prestane nagomilavanje sekreta.
Pneumonija: Najčešći uzrok vlažnog kašlja je zapaljenje pluća. Dete ima povišenu temperaturu, otežano diše, kašlje i iskašljava. Često je zapaljenjem zahvaćena plućna maramica, tako da je prisutan i suvi kašalj, kao i bol u grudima u vidu probada. Zbog naprezanja disajnih mišića u toku kašlja, može da se javi bol u čitavim grudima ili iza grudne kosti.
Bronhitis: Kašalj je osnovni simptom akutnog bronhitisa. U početku je suv ili sa malom količinom žilavog sekrta. Kasnije dolazi do iskašljavanja žitkog sadržaja. Kašalj može da se javi u vidu napada, a ako dođe do suženja disajnih puteva, onda se javlja otežano disanje i sviranje u grudima slično kao kod astme. Ponekad je kašalj praćen povraćanjem. Zbog naprezanja disajnih mišića u toku kašlja, može da se javi bol u čitavim grudima ili iza grudne kosti.
Cistična fibroza: Deca kod kojih se ponavlja zapaljenje pluća ili bronhitis, a koža im je slana, verovatno imaju naslednu bolest: citičnu fibrozu. Ova bolest treba da se dijagnostikuje što ranije, jer neprepoznata dovodi do komplikacija na plućima koja mogu skratiti život.
Svirajući kašalj
Astma: Ovo je kašalj tipičan za astmu u napadu. U pitanju je poseban tip disanja, koji nastaje zbog suženja srednjih i sitnih disajnih puteva, dok je kašalj uglavnom vlažan. Napad otežanog disanja se najčešće javlja pred zoru. Dete ga oseća kao nemogućnost izdaha vazduha ili teskobu, stezanje i bol u grudima. Otežano disanje je obično praćeno zviždanjem ili sviranjem u grudnom košu. Taj fenomen, stručno nazvan vizing, se čuje stetoskopom, a u težim slučajevima ga i roditelji čuju. Zviždnje je prisutno tokom izdaha, a često i tokom udaha. Disanje je usporeno, izdah jako produžen, a udah bučan i kratak. Detetu je lakše da sedi, bledo je i uplašeno. Kada napad otežanog disanja (dispneja) prođe sledi kašalj sa oskudnim iskašljavanjem sluzavog i lepljivog ispljuvka. Nastupa olakšanje, dete se malo preznoji i zaspi.
Napad otežanog disanja može da se javi i kod dece koja nemanju astmu već neku zapaljenjsku bolest donjih disajnih puteva, uglavnom bronhitis. Kod njih se najpre javlja kašalj, a zatim zbog nagomilavanja sekreta dolazi do napada otežanog disanja sa čujnim zvižducima tokom disanja.
|
Bolesti 
Komentari
Jako je bitna inhalacija kod laringitisa. Ako je blaža verzija kašlja, to je i dovoljno. Potrebno ih je inhalirati sa 2ml fiziološkog rastvora i poželjno je dodati 0,5ml rastvora pantenola, 3-4 puta dnevno prvih dan-dva, a kasnije je dovoljno i dva puta dnevno.
Kod težih stanja laringitisa, lekar najčešće preporuči sirup aerius 3-4 dana po 2ml pre spavanja.
Pozdrav.