Povišen prolaktin i tumor prolaktinom

Trajno povišen prolaktin u serumu (hiperprolaktinemija) muškaraca i žena, koje nisu trudne i ne doje, najčešće je posledica tumora prolaktinoma.

Povišen prolaktin

Normalna vrednost prolaktina kod muškaraca je 1-20ng/ml. Kod žena je 1-25ng/ml. Nije svako povišenje prolaktina u krvi patološko. Ono je normalno (fiziološka hiperprolaktinemija) u trudnoći, dojenju, kod zena koje su se porodile u predhodnih godinu dana i novorođenčadi. Prolaktin je prolazno povisen u stresu, prilikom stimulacije bradavica, u snu, fizičkoj aktivnosti i seksualnom odnosu. Ovaj hormon je povišen prilikom korišćenja lekova koji deluju antagonistički na dopaminske receptore (fenotijazidi, butirofenoni, tioksanteni, metoklopamid i sulpirid) i lekova koji snižavaju koncentraciju dopamina (metildopa, rezerpin, estrogeni i opijati). 

Hiperprolaktinemiju izazivaju tumori koji sekretuju prolaktin: prolaktinom, adenomi koji sekretuju hormon rasta (HR) i prolaktin (PRL) i adenomi koji sekreuju ACTH i PRL (Nelsonov sindrom i Kušingova bolest). 

Mnoge bolesti i stanja koja oštećuju hipofiznu peteljku i/ili hipotalamus dovode do povišenja prolaktina. To mogu biti tumori (nefunkcionalni hromofobni adenomi), koji pritiskaju hipofiznu peteljku, zatim sarkoidoza, kraniofaringeomi, zračenje glave, sindrom prazne sele, aneurizma, hipofizitis, metastaze tumora, primarni hipopituitarizam, hronična bubreža insuficijencija, ciroza, povreda grudnog koša i Chiari-Fromelov sindrom (trajno lučenje mleka i izostanak menstruacije nakon porođaja). 

Prolaktinom

Najčešći uzrok povišenja prolaktina je prolaktinom. Prolaktinom je dobroćudni tumor hipofize. Sastavljen je iz žlezdanog tkiva, koje produkuje hormon prolaktin i zato je označen kao adenom. To je najčešći tumor hipofize. Češće se javlja kod žena (90%). 

Po svojoj građi ovaj tumor može da bude gusto granulirani adenom, koji se ređe sreće i retko granulirani adenom, koji je znatno češći i produkuje veće količine prolaktina. Po veličini se deli na male (mikroadenom), koji su manji od 1cm i velike (makroadenom) veće od 1cm. Mali se češće sreću kod žena. Uglavnom nemaju tendenciju prelaska u velike. Veliki se češće sreću kod muškaraca (60% ovolelih od makroadenoma su mučkarci). Uglavnom veći tumori produkuju veće količine hormona. 

Tegobe

Galaktoreja je lučenje mleka kod žena koje nisu trudne i od porođaja je prošlo najmanje godinu dana. Posledica je viška prolaktina, ali i manjka estrogena, koji blokira dejstvo prolaktina. Mlečni sekret se luči iz jedne ili obe dojke, spontano ili na pritisak bradavica. Kod muškaraca je galaktoreja izuzetno retka i obično se sreće ako su mlečne žlezde uvećane (ginekomastija). 

Kod žena, osim česte galaktoreje, sreće se poremećaj menstruacije u smislu amenoreje (izostanak menstruacije) ili oligomenoreje (kraći menstrualni ciklus). Ne retko se prolaktinom otkrije zbog steriliteta i ciklusa bez ovulacije. Sterilitet postoji kod 90% žena sa povišenim prolaktinom. Kod žena sa ovim tumorom snižen je nivo hormona estrogena i progesterona. Hormonski poremećaji dovode da pojave suvoće vagine, smanjenja libida i osteoporoze.Tipičan gubitak sekundarnih seksualnih karakteristika (gubitak pubične i aksilarne dlakavosti i dojki) je redak. Kod manjeg broja žena se javlja dlakavost muškog tipa (brada, brkovi, dlakavost trbuha i grudi - hirzutizam), povećanje klitorisa, akne i seboreja (masna koža i kosa), kao posledica povećanja nivoa testosterona. 

Kod muškaraca su prve tegobe pad libida i potencije. To se često tumači psihičkim faktorima, tako da se dijagnoza postavlja kasno, najčešće kada se jave znaci pritiska tumora. Tipičan simptom prolaktinoma je hipogonadizam. Kod makroadenoma zbog njegove veličine dolazi do pojave kompresivnog sindroma (simptomi pritiska) koji se ispoljava glavoboljom, povraćanjem centralnog tipa (naglo povraćanje kome ne predhodi muka), poremećajima vida (ispadi u vidnom polju), hipopituitarizmom i oštećenjima moždanih živaca. Ginekomastija i galaktoreja su retke. 

Dijagnoza prolaktinoma

Dijagnoza se postavlja nalazom povisenog prolaktina u serumu. U cilju ranijeg postavljanja dijagnoze kod žena sa poremećajem menstruacionog ciklusa treba pregledati dojke i pritiskom na bradavice proveriti da li ima mleka. Kod muškaraca sa poremećajem potencije misliti i na prolaktinom. Prolaktin iznad 200ng/ml jasno ukazuje na prolaktinom, pri čemu je obično u pitanju makroadenom. Kod prolaktina između 100 i 200ng/ml može biti u pitanju mikroadenom ili makroadenom. Kod vrednosti ispod 100ng/ml uzrog hiperprolaktinemije moze biti mikroadenom, ali i neki drugi uzrok. Zahvaljujući CT i MR mogu se dijagnostikovati veoma mali prolaktinomi. 

Lečenje

Kod svih hiperprolaktinemija lečenje se sprovodi lekom iz grupe dopaminskih agonista koji veoma brzo dovodi do smanjenja prolaktina i veličine tumora (ako je tumor uzrok povećanja prolaktina). Najviše se primenjuje Bromokriptin. Terapija se započinje sa 2,5mg uveče. Doza se postepeno povećava do 10mg (po potrebi i više). Postepenim povećanjem doze izbegavaju se ili značajno smanjuju neželjeni efekti leka, koji se mogu ispoljiti kao muka, gađenje, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica, hipotenzija. Terapija može da se primenjuje godinama bez neželjenih efekata. U slučaju trudnoće primena leka se obustavlja, a nastavlja se nakon porođaja.  

Hiruško lečenje se sprovodi kod prolaktinoma koji ne reaguje na Bromokriptin. Neophodna je kod velikih tumora koji vrše pritisak na okolne delove mozga. Efekat operacije je bolji kod malih tumora. Kod njih normalizacija prolaktina nastupa za 24 časa, a tumor se u roku od šest godina nakon operacije ponovo javlja kod 40% bolesnika. Kod velikih tumora efekat operacije je lošiji. Prolaktin se normalizuje kod svega 30% operisanih,a kod 80% tumor se ponovo javlja. Ako se prolaktin ne normalizuje nakon operacije bolesnik mora godinama da koristi Bromokriptin. 

Zračenje se retko koristi, jer dovodi do slabog pada prolaktina, a za posledicu ima hipopituitarizam. Neophodno je kod velikih tumora, gde se prolaktin ne smanjuje ili čak raste i nakon operacije, a bromokriptin ne deluje. 

Tok i prognoza 

Prognoza malih tumora (mikroadenom) je dobra. Kod njih obično dolazi do izlečenja Bromokriptinom. Veliki tumori mogu dovesti do oštećenja vida, kao i insuficijencije prednjeg, ali i zadnjeg režnja hipofize.