Višnja, plemenito voće, može Vam obezbediti zdravo srce i zaštititi Vas od nekih oblika raka. To kiselo, sočno, osvežavajuće voće, nastalo ukrštanjem domaće trešnje sa kiselim divljim vrstama je dospelo iz Azije, a Rimljani su ga raširili po  Evropi.

 

Višnja je zbog svog sastava veoma hranljiva i lekovita biljka. Od vitamina sadrži najviše C, B1, B2 i beta karoten (provitamin A). Od minerala ima dosta kalijuma, zatim kalcijuma, fosfora i gvožđa. Dijetnih vlakana ima malo. Sadrži dosta vinske, jabučne i limunske kiseline, koje joj daju jako kiseo ukus, tako da ne pretpostavljamo da ima dosta šećera. To joj daje veliku energetsku vrednost. Sto grama višanja ima energetsku vrednost od 77 kcal, što je znatno više u odnosu na trešnju.

 

Tamna boja višnje potiče od antocijana i drugih biljnih pigmenata, moćnih antioksidanata, kojima nas ona štiti od brojnih teških bolesti. Oni štite ćelije od mutacija i smanjuju rizik od pojave malignih bolesti. Sprečavaju oksidaciju štetnog LDL holesterola koji oštećuje krvne sudove i vodika pojavi kardiovaskularnih bolesti kao što su infarkt miokarda i moždani udar. Štite takođe, nervne ćelije, ćelije oka i spermatozoide.

 

Velikim sadržajem vitamina C, kobalta i kalijuma, utiče na sniženje krvnog pritiska i jača krvne sudove, posebno kapilare. Sadrži kumarin, koji smanjuje slkonost krvi ka zgrušavanju, smanjuje arteriosklerozu i smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Redovno konzumiranje višnje sprečava nastanak dijabetesa. Međutim, osobe koje su već obolele od ove bolesti moraju da imaju na umu da višnja sadrži dosta šećera.

 

Višnja smanjuje upalne procese u organizmu, tako da ublažava tegobe kod artritisa Može pomoći oboleleima od gihta, jer smanjuje količinu mokraćne kiseline, koja pojačava tegobe obolelima. Zbog bogatog sadržaja gvožđa malokrvni bi trebali da je češće jedu.

 

U svežoj višnji uživamo sada početkom leta, a prerađenu bi trebali da koristimo tokom cele godine. Van sezone je najvrednija iz zamrzivača, ali se može koristiti i u obliku kompota i soka.