Diskus hernija

Diskus hernija se ispoljava iznenadnim jakim bolom u krstima koji se širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Posledica je oštećenja korenova kičmenih živaca, nastalog izletanjem međupršljenskog diskusa.

 

Uzrok

 

Najčešći uzrok su degenerativne promene u lumbalnom delu kičme. Promene nastaju starenjem kičmenog stuba i njegovim opterećenjem, a javljaju se najčešće kod osoba izmedju 30 i 40 godina. Drugi znatno ređi uzroci su povrede, zapaljenja i tumori.

 

Degenerativne promene zahvataju međupršljenski disk. On liči na jastuče koje se nalazi između svaka dva susedna pršljena. Ima jezgro (nucleul pulposus) i oko njega prsten (anulus fibrosus). Vremenom se na prstenu javljaju pukotine, a jezgro se suši. Obično pri nekom naglom pokretu prsten puca, a jezgro iscuri i izvrši pritisak na živac koji izlazi iz kičmene moždine (koren kičmenog živca) ili ređe na samu kičmenu moždinu.

 

Diskus hernija se najčešće (u 95% slučajeva) javlja na najopterećenijem delu kičme, a to je između četvrtog i petog lumbalnog pršljena (L4-L5) i između petog lumbalnog i sakralne kosti (L5-S1).

 

Faktori koji favorizuju diskus herniju su starenje, osteoporoza, slabost leđnih mišića nastala zbog fizičke neaktivnosti i dugotrajnog sedenja, fizički napor, podizanje deških predmeta, savijanje, iznenadni nezgodni pokreti, pušenje i debljina.

 

Tegobe

 

Glavna tegoba je jak bol u krstima nastao nakon nekog naprezanja. Oboleli je obicno vise godina unazad imao bolove u krstima. Bol zrači u kuk i spušta se duž noge do stopala. Kao reakcija na bol javlja se refleksno grčenje mišića oko kičme i njena iskrivljenost i ukočenost (analgična skolioza). Pokretljivost kičme je ograničena, posebno unazad. To štiti živac od daljih oštećenja.

 

Zbog pritiska na nerve može se javiti trnjenje (osećaj mravinjanja) uglavnom u predelu stopala i smanjena osetljivost do potpune neosetrljivosti. u težim slučajevima se javljai slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.

 

Bol se oseća duž spoljašnje strane natkolenice i potkolenice i prednje strane stopala do palca ( L4-L5 ). U težim slučajevima postoji i slabost mišića i nemogućnost stajanja i hoda na petama. Bol može da bude izraženiji duž zadnje strane noge do pete, spoljašnje strane stopala i malog prsta ( L5-S1 ) a u težim slučajevima nije moguće stajanje ili hod na prstima.

 

Ako dođe do pritska na kičmenu moždinu (sindrom caudae equinae), javlja se bol i trnjenje u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

 

Dijagnoza

 

Rendgenski snimak pokazuje suženje međupršljenskog prostora. Od veće je pomoći kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR), koje pokazuju u kakvom je stanju meko tkivo, mesto i uzrok pritiska na nerv. Elektromijelografija pokazuje mesto i stepen oštećenja.

 

Lečenje

 

Strogo mirovanje se preporučuje samo u fazi postojanja jakog bola. Bolesniku obično najviše odgovara ležanje na leđima sa jastukom ispod potkolenica, koje su horizontalne dok su natkolenice uspravne. Dok traju bolovi treba izbegavati nagle pokrete i podizanje predmeta. Protiv bolova se koriste antireumatici i analgetici. (Brufen, Diklofen, Rapten K, Nimulid, Movalis) oralno i u obliku krema i gelova. Uz to mogu da se koriste glikokortikoidi, koji smiruju zapaljenjski otok. Indikovani su i miorelaksanti – lekovi koji opustaju misice. Hirursko lečenje se sprovodi ako je poremećena funkcija sfinktera (nemogućnost kontrole stolice i mokrenja), kod značajne slabosti mišića i atrofije (smanjenje mišića), kompresije kičmene moždine, poremećaja potencije i dugotrajnih bolova.