Lumbalni sindrom – bol u krstima

Lumbalni sindrom prestavlja bol u krstima koji se može spuštati duž noge, uz moguću pojavu grča (stegnutosti) mišića i ograničene pokretljivosti tog dela kičme. Zbog svoje učestalosti ovaj sindrom predstavlja bolest civilizacije, kod koje se bol javlja naglo ili postepeno, nekada je veoma jak i nažalost ponavlja se.

Uzrok 

Najčešći uzrok su degenerativne promene u lumbalnom delu kičme. To su promene koje nastaju starenjem kičmenog stuba i njegovim opterećenjem. Ne znači da se javlja kod starih ljudi, naprotiv, sve češće zbog promene zivotnog stila, se javlja kod osoba izmedju 30 i 40 godina, pa i mlađih. Drugi znatno ređi uzroci su povrede, zapaljenja, tumori i suženja arterija.

Zbog opterećenja kičme, vremenom dolazi do promena na međupršljenskom diskusu. Njegovo jezgro (nucleul pulposus) se suši, a na prstenu (anulus fibrosus), koji ga okružuje, javljaju se pukotine. Pri naprezanju jezgro moze da prodre u pukotine prstena izazivajući bol. Ovo su višegodišnje promene, a kao zadnja faza može se javiti diskus hernija. Pri nekom naglom pokretu prsten prska, jezgro se provlači i vrši pritisak na korenove živaca ili (redje) ide ka kičmenoj moždini.

Diskus hernija se najčešće (u 95% slučajeva) javlja na najopterećenijem delu kičme, a to je između četvrtog i petog lumbalnog pršljena (L4-L5) i između petog lumbalnog i sakralne kosti (L5-S1).

Faktori koji doprinose promenama na kičmenom stubu su starenje, osteoporoza, slabost leđnih mišića, fizički napor, podizanje deških predmeta, savijanje, iznenadni nezgodni pokreti, neudoban ležaj, pušenje i debljina.

Tegobe

Glavna tegoba je bol u krstima koji se pojačava pri pokretanju i naprezanju. Kao reakcija na bol javlja se refleksno grčenje mišića oko kičme i njena iskrivljenost i ukočenost (analgična skolioza). To ima za cilj ograničenje pokretljivosti kičme da nebi došlo do oštećenja živca. Naročito je onemogućeno pokretanje unazad.

Zbog pritiska na nerve može se javiti trnjenje (osećaj mravinjanja), smanjena osetljivost do potpune neosetrljivosti. Kod diskus henrije javlja se slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.

Samo prisustvo bola u krstima zove se lumbago. Ako se bol spušta duž noge to se naziva lumboišijalgija ili išijas.

Bol u krstima može da zrači u sedalni predeo, prema kuku i duž noge. Bol i/ili trnjenje može da se oseća duž spoljašnje strane natkolenice i potkolenice i prednje strane stopala do palca (L4-L5). U težim slučajevima postoji i slabost mišića i nemogućnost stajanja i hoda na petama. Bol može da bude izraženiji duž zadnje strane noge do pete spoljašnje strane stopala i malog prsta (L5-S1) a u težim slučajevima nije moguće stajanje ili hod na prstima.

Ako dođe do pritska na kičmenu moždinu ili vlakna caudae equinae javlja se bol i trnjenje u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

Dijagnoza

Rendgenski snimak daje normalan nalaz ili se vidi suženje međupršljenskog prostora, sa ili bez trnolikih izraštaja na pršljenovima (osteofiti). Od veće je pomoći kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR), koje pokazuju u kakvom je stanju meko tkivo, mesto i uzrok pritiska na nerv. Elektromijelografija pokazuje mesto i stepen oštećenja.

Laboratorijski nalazi mogu ukazali na uzrok lumbalnog sindroma. Kod zapaljenjskih i malignih procesa sedimentacija je ubrzana, alkalna fosfataza povišena i postoji disproteinemija.

Lečenje

Kod većine obolelih je prognoza dobra i dolazi do potpunog ozdravljenja. Strogo mirovanje se preporučuje samo kod diskus hernije u fazi postojanja jakog bola. Bolesniku obično najviše odgovara ležanje na leđima sa savijenim kolenima. Dok traju bolovi  treba da izbegava nagle pokrete i podizanje predmeta. Mirovanje treba da traje što kraće, u protivnom se produžuje oporavak. Nakon toga sledi lagano aktiviranje. Protiv bolova se koriste antireumatici i analgetici (Brufen, Diklofen, Rapten K, Nimulid, Movalis) oralno i u obliku krema i gelova. Uz to mogu da se koriste glikokortikoidi, koji smiruju zapaljenjski otok. Tegobe može umanjiti udoban ležaj. Kada se akutni bol smiri započinje se fizikalno i banjsko lečenje.

Slični sadržaji