Kondilomi ili polne bradavice

 

Kondilomi ili polne bradavice su jako rasprostranjeno virusno oboljenje. Smatra se da je ovom infekcijom zahvaćena svaka treća – četvrta osoba na svetu. To su izbočenja zaraženih ćelija kože ili sluzokože, koja se najčešće javljaju u genitalnom i analnom predelu.

 

Uzrok bolesti

 

Kondilome izaziva Humani papiloma virus (HPV). Do sada je sigurno izolovano 80 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima više od sto. Ne izazivaju svi tipovi polne bradavice. Neki tipovi HPV izazivaju obične bradavice na rukama, zatim tabanima, ravne bradavice na koži, ustima i glasnim žicama.

 

Manje rizični tipovi HPV izazivaju pojavu kondiloma u genitoanalnom predelu. Rizičniji tipovi virusa dovode do opasnih promena na sluzokoži grlića materice (displazija) ne izazivajući pri tom nikakve tegobe. Infekcija HPV-om povećava rizik za nastanak raka grlića materice, što se više odnosi na rizičnije tipove. Za utehu je činjenica da ipak većina žena sa pozitivnim HPV testom ne dobija kondilome, displaziju i rak. Virus koji izaziva kondilome ne izaziva rak.

 

Kako se prenosi virus

 

Kondilomi spadaju u polno prenosive bolesti. Da bi virus ušao u organizam potrebno je oštećenje kože ili sluzokože i direktan kontakt sa kožom ili sluzokožom zaražene osobe ili njenim sekretima. Međutim, postoje i drugi načini prenošenja, nedovoljno poznati, koji daju mogućnost devojkama koje nisu imale seksualne odnose da dobiju kondilome. Korišćenje prezervativa smanjuje mogućnost inficiranja, ali je ne isključuje, jer se kondilomi nalaze i na delovima koje on ne pokriva.

 

Kada virus prodre u organizam ne znači da će se obavezno pojaviti bradavice. To zavisi od jačine imuniteta – prirodne otpornosti organizma na virusnu infekciju. Ima istraživanja koja ukazuju na veliki procenat kontakta devojaka sa virusom (80-100%), a da znatno manji procenat (oko 30%) dobija simptome infekcije. Smatra se da imunitet inficiranih osoba može da uništi virus, tako da dolazi do prirodnog samoizlečenja. Međutim, postoje tipovi virusa koji ostaju neprepoznatljivi od strane imunog sistema i on nije u stanju da ukloni ćelije zaražene virusom.

 

Kao izgledaju i gde se nalaze

 

Kod žena se kondilomi najčešće javljaju na zadnjem zidi ulaza u vaginu, malim i velikim usnama, međici, ređe u samoj vagini i na grliću materice. Kod muškaraca na prepucijumu (kožici) udubljenju oko glavića i otvoru mokraćne cevi, ređe na mošnicama i oko anusa (sem kod homoseksualaca). Znatno ređe se javljaju na preponama i u usnoj duplji.

 

Kondilomi su najčešće mekani izduženi izraštaji kože ili sluzokože, često na peteljci, sa površinom koja liči na karfiol. Boja je beličasta ili ružičasta. U početku su mali, ali mogu znatno da narastu, da budu brojni i da se sliju u veće ploče.

 

Tegobe

 

Kondilomi obično ne daju nikakve tegobe – ne bole, ne peku i ne svrbe, često se i ne primete. Nekada se dešava da se površina bradavice ošteti i da se nadoveže infekcija. U tom slučaju može doći do krvarenja i pojave specifičnog mirisa.

 

Dijagnoza

 

Za postavljanje dijagnoze se koristi ginekološki pregled, kolposkopija ili pregled pod uvećanjem, eksfolijativna citologija (PAPA), biopsija i tipizacija virusa u tkivima i telesnim sekretima.

 

Lečenje

 

Lečenje kondiloma može da bude dugotrajno. Najefikasnije je da se leče oba partnera, uz korišćenje prezervativa tokom lečenja i nekoliko meseci nakon izlečenja.

 

Kondilomi mogu fizički da se unište krioterapijom (zamrzavanje), termokoagulacijom, elektrokoagulacijom, radiokoagulacijom, laser-vaporizacijom ili hiruškim isecanjem. Najmanje je efikasna terapija zamrzavanjem, a najefikasnije je hihirurško odstranjenje. Ostale metode imaju sličnu efikasnost s tim da je među njima ipak najefikasnija laser-vaporizacija.

 

U terapiji se koriste i citostatici (podofilin ili Efludix 5%) u obliku kreme ili masti. Lokalna terapija interferonom daje slabe rezultate. Najveći uspeh u lečenju se postiže kombinacijom lasero terapije sa citostatikom ili laser plus interferon.

 

Bez obzira na metodu koja je korišćena u lečenju kondiloma mogu da se jave komplikacije. Nakon intervencije se može javiti pečenje pri mokrenju, bolovi pri sedenju, pojačan i izmenjen vaginalni sekret. Veoma retko se mogu javiti bolovi u preponama, otok i malo povišena telesna temperatura. U prva dva do tri meseca nakon intervencije može postojati osećaj suvoće pri polnom odnosu, bol ili pucanje sluzokože spoljašnjih polnih organa. Komplikacije zavise od veličine površine koja je bila zahvaćena kondilomima, a najmanje su kod laser-vaporizacije.

 

Sve više je u upotrebi vakcina (Gardasil), koja omogućava stvaranje imuniteta protiv četiri soja humanog papiloma virusa 6, 11, 16 i 18. Tipovi 16 i 18 mogu da dovedu do karcinoma, dok su tipovi 6 i 11 najčešći izazivači infekcija HPV. Vakcina se primenjuje kod devojčica koje nisu bile u kontaktu sa virusom. Kod žena koje su uglavnom već bile u dodiru sa virusom, bez obzira da li imaju simptome infekcije ili nemaju, ova vakcina nema efekta.