Glaukom

Glaukom je bolest očnog živca (optička neuropatija) koja dovodi do gubitka dela vidnog polja i ako se ne leči do slepila.

Šta je glaukom

Obično se misli da je glaukom povišen očni pritisak. Međutim, to je skup simptoma koji obuhvata povišen očni pritisak, udubljenje papile očnog živca i oštećenje vidnog polja. U narodu se bolest naziva zelena mrena zbog zelenog odsjaja sočiva bolesnog oka. Glaukom je drugi uzrok slepila kod osoba starijih od 40 godina.

Uzrok bolesti i faktori rizika

Glaukom nastaje zbog otežanog oticanja očne vodice (kod 99% obolelih) ili njenog povećanog stvaranja (kod 1% obolelih). Otežano oticanje očne vodice je posledica bloka komornog ugla dužicom. Tako nastaje angularni glaukom (glaucoma angulare ili congestivum), koji može da bude akutni i hronični.

Otežano oticanje očne vodice može da bude posledica povećanog otpora u samom zidu ugla i tada nastaje prosti glaukom. Može da bude posledica urođene anomalije oka (kongenitalni ili urođeni glaukom) ili da nastane kao posledica različitih očnih ili opštih bolesti (sekundarni glaukom).

Povišen očni pritisak može da dovede do glaukoma, ali to je samo jedan od faktora rizika, jer ima i bolesnika koji dobijaju glaukom iako im je očni pritisak normalan. Ostali faktori rizika su: starost - češće oboljevaju stariji od 60 godina, postojanje bolesti u porodici, kratkovidost. Na pojavu bolesti mogu da utiču povišen krvni pritisak, šećerna bolest, tanja rožnjača i upotreba lekova iz grupe kortikosteroida.

Klinička slika - tegobe

Akutni angularni glaukom nastaje zbog prepreke u oticanju očne vodice. Bolesnik može povremeno da ima bolove u jednoj polovini glave praćene mukom i oslabljenim vidom. Ove tegobe se nazivaju prodromi jer najavljuju jače akutne napade. Prodromi traju od desetak minuta do nekoliko sati i prolaze spontano za razliku od akutnih napada gde mora da se interveniše.

Akutni napad se obično javlja iznenada kao "grom iz vedrog neba" kod čoveka koji nije znao da ima očnu bolest. Bolesnika užasno zaboli oko. Bol se širi u okolinu, sinuse, zube, potiljak - boli cela polovina glave, uz muku, često povraćanje i usporen srčani rad.

Rožnjača je otečena pa čovek pri pogledu u sijalicu ili drugi izvor svetlosti vidi obojene krugove u vidu duginih boja. Opšte stanje je jako teško i bolesnik traži hitnu pomoć. Očni pritisak je jako visok, između 50 i 70 pa je oko pri dodiru tvrdo kao kamen. Jako je crveno sa širokom nepravilnom zenicom koja ne reaguje na svetlost.

Akutni glaukom se češće javlja kod žena, kod dalekovidih ljudi, češće zimi jer je zbog slabije svetlosti zenica šira pa otežava oticanje očne vodice, kao i kod osoba starijih od 55 godina. Retko prolazi spontano i mora da se interveniše uklanjanjem bloka ugla što olakšava oticanje vodice, smanjenjem produkcije očne vodice acetazolamidom (u vidu tableta ili injekcija) i osmoterapijom koja očnu vodicu iz oka uvlači u krvne sudove i odvodi u cirkulaciju (infuzijom manitola, urejom ili pijenjem glicerola rastvorenog u limunadi).

Lekovima se pritisak normalizuje, ali je oticanje vodice i dalje otežano i pitanje je vremena kada će akutni napad da se ponovi. Zato je potrebna operacija.

Hronični angularni glaukom: Neretko očni pritisak ne prelazi 40 mmHg. Tegobe su mnogo blaže, glavobolja nije mnogo jaka, obojeni krugovi su retki ili se uopšte ne javljaju. Oštrina vida u početku nije mnogo umanjena. Napredovanje bolesti je sporije, ali kao i kod akutnog glaukoma može da dođe do slepila (ako se ne leči).

Prosti glaukom (glaucoma simplex) je hronično oboljenje koje se obično javlja posle 40. godine. Bolest počinje neprimetno, očni pritisak nije mnogo povišen tako da bolesnici nemaju velike tegobe. Obično imaju smetnje u vidu. Češće menjaju naočare ili imaju povremeno glavobolje mnogo slabije nego kod akutnog glaukoma.

Ovaj oblik glaukoma se najčešće slučajno otkrije. Kod ovih osoba očni pritisak treba da se meri više puta u toku dana, jer ne mora uvek da bude povišen. Skače nakon unosa veće količine kafe ili tečnosti što se koristi za provokacioni test koji je potreban za postavljanje dijagnoze u početku bolesti.

Glaukom simpleks se češće javlja kod dijabetičara, osoba sa aterosklerozom, kao i kod bližih rođaka obolelih od glaukoma (preovladava dominantni tip asleđivanja). Osim postepenog povećanja očnog pritiska, prosti glaukom karakterišu promene na očnom dnu gde u početku postoji malo udubljenje papile i promene na krvnim sudovima koji se na periferiji oštro savijaju. Sledeći karakteristični znak su defekti u vidnom polju. Najpre se javljaju u gornjem delu vidnog polja, pa sve više u predelu prema nosu da bi se kasnije vidno polje sve više sužavalo do potpunog slepila.

U lečenju prostog glaukoma koriste se kapi koje smanjuju stvaranje očne vodice, kao i kapi koje olakšavaju njeno oticanje. Koristi se i Diamox, vitamini, posebno A, B12, C, PP, zatim vazodilatatori i angioprotektivi. Lečenje se sprovodi lekovima, a operacija nije potrebna.

Urođeni glaukom (kongenitalni glaukom) nastaje kao posledica poremećaja u razvoju oka. Javlja se u prvim nedeljama ili mesecima života. Roditelji primećuju da beba ima neobično velike oči, pri čemu jedno oko može da bude veće (hidroftalmus ili bufalofalmus - volovsko ok). Bebi smeta svetlost i okreće glavu od nje.

Kongenitalna anomalija koja sprečava oticanje očne vodice može da bude manje izražena pa simptomi glaukoma mogu da se jave kasnije - između 10. i 20. godine života. To je juvenilni glaukom. On nije poseban oblik glaukoma već blaža i kasna manifestacija kongenitalnog glaukoma. Kongenitalni glaukom se leči isključivo hiuškim putem. Korišćenje kapi je samo gubljenje vremena.

Sekundarni glaukom se karakteriše povećanjem očnog pritiska koji nastaje kao posledica različitih očnih i opštih bolesti. Uglavnom se javlja kod osoba koje inače imaju urođeno uži komorni ugao. Glaukom može da se javi kod katarakte, luksacije i subluksacije sočiva, zapaljenja uvee, kao posledica povreda, nakon neuspelih operacija na oku, kao posledica korišćenja pojedinih lekova, pre svega kortikosteroida i atropina, kod tumora, dijabetesa...

Lečenje sekundarnog glaukoma je usmereno na lečenje osnovne bolesti koja ga izaziva. Nije lako i zato se nastoji da se spreči njegova pojava pravilnim lečenjem bolesti koja može da ga izazove.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja merenjem intraokularnog pritiska (IOP). Normalne vrednosti su do 22 mmHg. Merenje pritiska se vrši aplanacionim tonometrom nakon anesteziranja oka kapima da bi se izbeglo refleksno treptanje. Može da se meri automatskim bezkontaktnim tomometrom, što je jednostavnije ali ponekad neprecizno.

Ako je IOP povišen lekar posmatra komorni ugao posebnom lupom - gonioskopija. Očni pritisak može da varira tokom dana. Zato se meri na svaka dva sata, najmanje 5 puta dnevno - dnevna kriva pritiska. Kod tanke rožnjače meri se niži pritisak nego što je on u stvari i obrnuto. Zato se meri debljina rožnjače - pahimetrija. Na osnovu izmerene debljine rožnjače pomoću posebne formule koriguje se izmerena vrednost pritiska.

Ispitivanje širine vidnog polja se vrši uz pomoć kompjutera - kompjuterizovano vidno polje. Veoma je važan pregled stanja očnog živca koji se vrši pomoću lasera - laser skener očnog živca ili HRT. Snimanje je jednostavno za pacijenta, jer nema dodirivanja oka.

Lečenje

Glaukom se leči lekovima, kapima ili kombinacijom kapi koje smanjuju očni pritisak. Laserskom hirurgijom se omogućava lakše oticanje očne voduce, dok se klasičnom operacijom pravi novi put za njeno oticanje. Način lečenja zavisi od vrste glaukoma i stadijuma bolesti.