Prolećne alergije

U proleće osobe sklone alergijama imaju najveće probleme. Ako ste počeli da kijate, da vam curi nos, svrbe vas ili peku oči - krivac je najverovatnije prolećna alergija.
 
Uzrok alergija 
 
Alergija je preterana reakcija imunog sistema na strane supstance, najčešće proteine. Ne označava pad imuniteta, kako se obično misli, već pogrešno usmerenu odbranbenu reakciju organizma. Postoji nasledna sklonost ka alergijama. Ako oba roditelja ima neku alergijsku bolest šansa da će dete biti alergično je veća od 60%. 
 
Alegijska reakcija se javlja kada organizam dođe u kontakt sa supstancom na kuju je preosetljiv. Ona u organzam može da dospe preko udahnutog vazduha (inhalacioni alergeni) ili preko hrane. Preosetljivost može postojati i prema lekovima, ubodu insekta, znoju, pritisku, sunčevom zračenju, toploti, hladnoći...  
 
Simptomi 
 
Kijanje je najčešći simptom. Alergična osoba može da kija desetak puta za redom. Ima pojačanu sekreciju iz nosa, uglavnom bistru, nos je često zapušen, a osećaj mirisa smanjen. Karakterističan je svrab nosa i slivanje sekreta niz ždrelo, koje draži grlo i izaziva kačljucanje. Ponekad je kašalj suv, dugotrajan i uporan. 
 
Zbog otoka sluzkože nosa pražnjenje sinusa je otežano pa može da se javi osećaj pritiska zahvaćenog sinusa ili glavobolja. Bol se javlja oko nosa ili iznad gornjih zuba ako su zahvaćeni vilični sinusi ili u predelu čela kod čeonih. 
 
Prolećna alergija može izazvati reakciju sluzokože oka, pa se javlja svrab i suzenje očiju. Oči su crvene (crvenilo konjuktive), dok je blagi otok kapka redak. 
 
Kada se reakcija javi na donjim disajnim putevima bolesnik teško diše, ima osećaj nedostatka vazduha, svira mu u grudima (vizing) i kašlje suvo. U isto vreme može da se jave tegobe od strane nosa (alergijski rinitis) i pluća (astma). Ako se rinitis ne leči kasnije se može nadovezati astma. Zato se kod osoba sa rinitisom pregledaju i pluća (i obrnuto). Prolećne alergije se mogu ispoljiti i na koži, mada je to ređa pojava. 
 
Izazivači prolećnih alergija 
 
Najčešći izazivači prolećnih alergija su polen drveća, trava i korova koji se raznosi vetrom. Svaki polen može da izazove alergiju, ali su najači polen breze, zatim platana, pitomog kestena, jasena, jove... U toku godine prvo se javljaju alergije na polen drveća, zatim trava i korova. Trave počinju da cvetaju u aprilu i maju, a nekih korova ima tokom cele godine. 
 
Lečenje alergije 
 
Lečenje alergijskog rinitisa se obično počinje antihistaminicima. U težim slučajevima dodaje se kortikosteroid u obliku spreja za nos, dok se u blažim slučajevima lečenje može sprovesti kromolinima. Ovi lekovi se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji. 
 
Osetljivost organizma na pojedine alergene se može smanjiti imunoterapijom, poznatom kao vakcinacija protiv alergije. Preduslov za sprovođenje imunoterapije je određivanje alergena na koji je osoba preosetljiva. Imunoterapija se sprovodi potkožnim injekcijama rastvora alergena, čija se jačina postepeno povećava. Sprovodi se u specijalizovanim ustanovama, jer su moguće alegijske reakcije.  
 
Rastvor alergena može da se pije (oralna imunoterapija). Sprovodi se tri do pet godina u kućnim uslovima.  
 
Imunoterapija daje mogućnost potpunog izlečenja. Kod osoba koje se leče na ovaj način mnogo ređe se alergija spušta na pluća tj. ređe se javlja bronhijalna astmu u odnosu na osobe koje piju lekove. 
 
Preventiva 
 
U periodu kada cvetaju biljke na koje ste alergični izbegavajte duži boravak u prirodi, posebno kada je suvo, toplo i vetrovito vreme. Polena ima manje za vreme hladnih i vlažnih dana. Nakon boravka u prirodi istuširajte se i operite odeću - time ćete sprečiti raznošenje polena po stanu. Izbegavajte sušenje veša na otvorenom. Polena ima najviše ujutru, pa tada izbegavajte provetravanje stana. Klima uređaji sa polenskim filterima sprečavaju ulazak polena u kuću. Filtere čistite redovno.