Insuficijencija srca - slabost srca

Insuficijencija srca (slabost srca) predstavlja stanje kada ono ne može da obezbedi adekvatnu količinu krvi za potreve organa i tkiva u miru i naporu, iako je priliv krvi u levu i desnu komoru normalan. Minutni volumen, količina krvi, koju srce upumpa u krvotok za jedan minut u mirovanju iznosi 5 – 6 litara krvi, a u toku napora se znatno povećava, kod sportista i do 4 - 5 puta.

Opširnije...

Hiperlipidemija - Dislipidemija

Hiperlipidemije predstavljaju porast vrednosti holesterola i/ili triglicerida u krvi, uz niske vrednosti HDL, što vodi ka aterosklerozi. Ovaj poremećaj metabolizma masti, sve češće nazivan dislipidemija, je u neprekidanom porastu. Dislipidemija je veoma važan faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti, među kojima su i najčešći uzroci smrtnosti, pa je zato ovde opisujemo.

Opširnije...

Arteriosclerosis obliterans - Obliterantna arterioskleroza

Obliterantna arterioskleroza je najčešća degenerativna bolest arterija. Predstavlja njihovo prerano starenje i najčešće zahvata arterije potkolenica i stopala. Javlja se češće kod muškaraca i to kod starijih od 40 godina. Zove se i periferna vaskularna bolest (nomenklatura svetske zdravstvene organizacije) i klaudikacio intermitens po vodećem simptomu.

Opširnije...

Arterijska hipertenzija – Visok krvni pritisak

Arterijska hipertenzija (Hypertensio arterialis, hypertension) ili povišen krvni pritisak je patološko stanje koje se karakteriše sistolnim krvnim pritiskom iznad 140 mmHg(18.7 kPa) i dijastolnim iznad 90 mm Hg(11.9 kPa). Najčešće su povišeni i jedan i drugi (tzv.donji i gornji). Može biti povišen samo sistolni, samo dijastolni ili sistolni (systolic blood pressure) povišen a dijastolni (diastolic blood pressure) snižen.

Opširnije...

Sinkopa

Sinkopa je nagli i obično neočekivani gubitak svesti i pokretljivosti. Nastaje zbog ishemije ili anoksije mozga (nedostatak kiseonika u mozgu), što je posledica akutne insuficijencije perifernog krvotoka. Slabost i neefikasnost perifernog krvotoka je posledica naglog pada krvnog pritiska, srčanog zastoja ili veoma usporenog srčanog rada. 

Opširnije...

Tamponada srca

Tamponada srca nastaje kao posledica nagomilovanja tečnosti ili vazduha u perikardnom prostoru (između srca i srčane maramice). Dolazi do povećanja intraperikardnog pritiska. Zbog toga u toku dijastole srčana komora se ne puni dovoljno krvlju, pa se smanjuje udarnih volumen i pada minutni volumen. Tamponada je urgentno patološko stanje koje zahteva hitnu dijagnostiku i terapiju. 

Opširnije...

Embolija i infarkt pluća

Embolija pluća je začepljenje plućne arterije embolusom, koji najčešće nastaje od krvnog trombusa (obično deo tromba dubogih vena potkolenica se otkači i dospe u pluća). Ređe je to embolus nastao od masti, vazduha ili tumorskog tkiva. Infarkt pluća nastaje kada zbog začepljenja plućne arterije dođe do nekroze plućnog parenhima. 

Opširnije...

Edem pluća

Edem plućaje najdramatičnije stanje u kardiologili i pulmologiji. Zahteva hitnu intervenciju. Karakteriše ga po život opasno nakupljanje tečnosti u plućima tj. u plućnim alveolama. To je posledica povišenog plućnog kapilarnog pritiska ili poremećene propustljivosti kapilarno-alveolarne membrane pluća.

Opširnije...

Još članaka...

  1. Akutni bronhitis