Zaštitite oči - sindrom kompjuterskog vida

Sindrom kompjuterskog vida - savremena bolest obuhvata tegobe koje nastaju kao posledica naprezanja očiju, ali i mišića vrata i ramena, kao i ređeg treptanja prilikom fokusiranja na ekran kompjutera.

Svako ko provede dva ili više sati za kompjuterom ima preduslove za pojavu tegoba koje čine ovaj sindrom. Slika na ekranu je sastavljena od sićušnih tačaka sa jasnim centrom i razlivenim ivicama (piksel) što zahteva veliko naprezanje očnih mišića kako bi se zadržala jasna slika. Na opterećenje očiju utiče rezolucija ekrana, treperenje i refleksija. Zbog fokusiranja na monitor učestalost treptanja se smanjuje i do pet puta, što dovodi do slabijeg vlaženja očiju, crvenila i iritacije. Na pojavu tegoba utiču i neadekvatna stolica, visina stola i položaj monitora.

Ako imate sindrom kompjuterskog vida možete imati zamagljen vid, teškoće u fokusiranju predmeta, drugačije videti pojedine boje, biti osetljivi na bljesak i imati osećaj treperenja pred očima. Obično vam više smeta to što su vam oči suve, crvene, suze, svrbe ili žare. Možete imati nelagodnost pri nošenju sočiva i osećati da su vam kapci teški. U sindrom spadaju i tegobe koje nisu u vezi sa vidom, ali su posledica fokusiranja na monitor. To su glavobolja, bolovi u vratu, ramenima i leđima, zamor i pospanost.

Mnogi osećaju neke od pobrojanih tegoba, a da nisu svesni njihovog uzroka. Lekaru se najčešće javljaju zbog svraba i suzenja očiju.

Da bi smanjili tegobe potrebno je da da smanjite kontrast osvetljenog ekrana i okoline. U kancelarijama je obično okolno svetlo jače no što je potrebno. Spoljašnje svetlo treba da se smanji navlačenjem zavesa i roletni. Svetlo od prozora može da povećava sjaj ekrana. Ono treba da dolazi sa strane, a ne od napred ili pozadi. Isto važi i za stonu lampu - da ne blješti u oči ili monitor.

Naprezanje očiju pojačava refleksija samog ekrana. Da bi se umanjila možete da koriste naočare sa antirefleksnim slojem ili zaštitni filter za monitor.

Osvetljenje u prostoriji i na ekranu treba da bude slični. Monitor treba da podesite tako da nije veliki kontrast između pozadine i karaktera na ekranu. Takođe, treba da podesie velicinu slova koja vam najviše odgovara. Enran treba da bude udaljen 50 do 70 cm i nešto ispod nivoa očiju.

Suvoću oka možete da smanjite povremenim namernim čestim treptanjem. Na svakih 30 minuta 10 puta veoma lagano zatvorite i otvorite oko. To će omogućiti obnovu zaštitnog suznog filtera. Možete da koristite kapi- veštačke suze.

Da bi smanjili zamor očnih mišića na svakih pola sata gledajte van ekrana i fokusirajte pogled na udaljene predmete dvadesetak sekundi. Zatim desetak puta naizmenično na po 5-10 sekundi gledajte bliske i daleke predmete. Na svakih sat vremena napravite pauzu od deset minuta. Za to vreme ne gledajte uopšte u monitor.

Za vreme pauze ustanite od stola hodajte i protežite ruke, noge i leđa. Ovo smanjuje naprezanje mišića i poboljšava cirkulaciju krvi. Time se smanjuje zamor svih mišića opterećenih tokom sedenja i fokusiranja na ekran. Možete povremeno da se protežete i tokom sedenja.

Sindrom kompjuterskog vida je izraženiji ako već imate neki problem sa vidom, kao i ako ste stariji od 40 godina, jer očno sočivo sve više gubi sposobnost fokusiranja na bliske predmete.

Tegobe koje čine sindrom kompjuterskog vida su prolazne. Po nekim istraživačima dugotrajno gledanje u monitor (bez pauza) pogoršava kratkovidost ili čak može da dovede do nje. Pojedini autori ističu da je glaukom češći kod kratkovidih osoba, koje intenzivno koriste kompjuter, dok po drugima ne postoji rizik od trajnih promena na oku.