Sindrom suvih očiju

Većina ljudi sa sindromom suvih očiju ima samo neprijatan osećaj prisustva stranog tela u očima, peckanje, svrab, zamagljen vid... što ih ometa u svakodnevnim aktivnostima kao što su čitanje, gledanje TV, vožnja, ali ne gubi vid.

Sindrom suvog oka je čest poremećaj suznog filma. Javlja se naročito kod starijih od 40 godina, nešto češće kod žena nego muškaraca. 

Rožnjača je vlažna zahvaljujući suznom filmu koji je oblaže. On je sačinjen iz tri sloja. Rožnjaču oblaže najpre tanak sloj sluzi (mucina). Luče ga ćelije konjuktive. Sloj sluzi omogućava ravnomerno raspoređivanje sledećeg vodenog sloja. Srednji vodeni sloj je najdeblji. Stvaraju ga suzne žlezde. Ovaj sloj daje vlažnost, olakšava pokrete i vrši ispiranje očiju i odstranjvanje prašine. Povržinski sloj čine masti - lipidni sloj. Glavna uloga ovog sloja je da smanji isparavanje suza. Suzni film omogućava normalno pokretanje kapaka i očane jabučice, kao i optimalan vid.

Uzrok bolesti

Poremećaj suznog filma nastaje zbog smanjenja proizvodnje suza, prekomernog isparavanja suza ili abnormalnosti u proizvodnji sluzi ili masti koji ulaze u sastav prvog i trećeh sloja zaštitnog suznog filma.

Smanjena produkcija suza je posledica starosti, hormonskih poremećaja ili različitih autoimunih bolesto kao što su Sjogrenov sindrom, reumatoidni artritis ili lupus. Ako je lipidni sloj tanak dolazi do prekomernog isparavanje suza. Neki lekovi kao što su antihistaminici, antidepresivi, beta blokatori i oralni kontraceptivi mogu da smanje proizvodnju suza.

Ako kapci ne mogu potpuno da se zatrvore suze lako isparavaju. To se javlja na primer kod Belove paralize, nekih bolesti očnih kapaka i egzoftalmusa (izbočene oči koje često imaju oboleli od hipertireoze). Pojačano isparavanje suza se javlja i kod retkog treptanja kada gledamo u monitor i TV ili čitamo.

Nenormalna proizvodnja mucina se javlja kod opekotina i autoimunih bolesti. Sluz (mucin) nije ravnomerno raspoređena tako da suze lakše isparavaju iako se proizvode u dovoljnoj količini pa čak i više nego kod zdravih. Površina rožnjače se suši i može da se ošteti.

Površinski lipidni sloj može da bude nedovoljan zbog poremećaja rada Majbomovih žlezda koje se nalaze u kapcima, kao i kod rozacee ili korišćenja lekova isotretionina. Ako se zapuše izvodni kanali Majbomovih žlezda nema dovoljno lipida da prekrije čitav vodeni sloj. U koliko je lipidni sloj na nekim mestima deblji nego što treba neće ga biti dovoljno da prekrije celu površinu rožnjače i spreči isparavanje vodenog sloja. Kod blefaritisa, infekcija rubova kapaka onemogućava proizvodnju dovoljne količine lipida (ulja za podmazivanje).

Simptomi sindroma suvih očiju

Javlja se osećaj peckanja ili svraba u očima, neprijatan osećaj prisustva stranog tela, ponekad "kao pesak u očima", bol, zamagljen vid, crvenilo očiju i osetljivost na svetlost (fotofobija ili nepodnošenje svetla). Simptomi se pogoršavaju kada je suv vazduh, vetrovito vreme, toplo vreme, koda se dugo radi za kompjuterom, čita ili gleda TV i krajem dana.

Kada su oči suve i iritirane ponekad može iznenada da dođe do velikog lučenja suza. Očni kapci ne mogu da ih prihvate i one se slivaju niz obraze. To na kratko ublaži tegobe, ali oči ubrzo ponovo postaju suve i iritirane. Ovaj proces može da se ponavlja.

Dijagnoza

Schirmerov test meri količinu vodene komponente suznog filma. TBUT test meri stabilnost suznog filma. Pritiskom na Majbomove žlezde procenjuje se njihovo lučenje, a time i vrednost lipidnog sloja suznog filma. Zatim može da se primeni bojenje oka fluoresceinom i drugim bojama kako bi se procenilo stanje konjuktive i rožnjače.

Kombinacijom ovih metoda potvrđuje se dijagnoza sindroma suvih očiju na koji se posumnja na osnovu prisutnih tegoba i utvrđuje se uzrok bolesti. Ponekad je potrebno pregledati antitela u krvi (kod autoimunih bolesti). Retko, kod sumnje na Sjogrenov sindrom, radi se biopsija pljuvačnih žlezda.

Preventiva i samopomoć

Da bi sprečili pojavu sindroma suvih očiju ili ako ga imate da bi ublažili tegobe potrebno je da izbegavate boravak u zadimljenim prostorijama. Povećajte vlažnost vazduha u prostorijama gde boravite zimi postavljanjem vlažnog peškira na radijator. Leti ne treba klima i ventilator da vam duvaju u oči. Za vreme vetrovitih dana izbegavajte izlazak napolje. Tople obloge i masaža kapaka se primenjuju ako je uzrok suvog oka blefaritis, disfunkcija Majbomovih žlezda ili rozacea. Toplota olakšava lučenje ulja koja čine lipidni sloj.

Izbegavajte šminku koja nadražuje oči. Normalno se trepće jednom na svake tri sekunde. Kada čitamo, gledamo TV, radimo za kompjuterom treptanje je mnogo ređe te je potrebno na svakih deset minuta da žmurimo po 10 sekundi, gad god se setimo da nekoliko puta uzastopno trepnemo i da češće pravimo pauze u radu.

Jedite više namirnice koje sadrže omega 3 masne kiseline (masne morske ribe kao tunj, skuša, sardine, losos, maslinovo ulje i koštunjavo voće). Unosite dovoljno tečnosti i koristite kapi za vlaženje oka.

Lečenje

Najbolje da se ukloni uzrok bolesti. Primenjuju se kapi za ovlaživanje očiju takozvane veštačke suze. Alergični na konzervanse koriste kapi bez ovog dodatka ili sa konzervansima koji se neutrališu odmah nakon ukapavanja. Ovlaživača ima i u obliku gela koji se stavlja dva puta dnevno.

U cilju smanjenja zapaljenja konjuktiva primenjuju se kortikosteroidne i nesteroidne antizapaljenjske kapi. Koriste se ograničeno vreme i isključivo pod kontrolom oftalmologa. Kod blefaritisa i zapaljenja Majbomovih žlezda koriste se antibiotske masti. Stavljaju se uveče, jer otežavaju vid. One ne samo da uklanjaju bakterije, već i podmazuju oči. Kod rozacee se piju antibiotici.