Alergije na sunce - fotodermatoze

Bolesti izazvane delovanjem sunčeve svetlosti, koje u osnovi imaju alergijsku reakciju nazivaju se fotodermatoze. Kod pojedinih osoba imuni sistem pri izlaganju suncu reaguje alergijskom reakcijom. Te osobe nazivamo fotosenzitivnim. Osetljive su na delovanje sunčeve, ali i veštačke svetlosti, koja u njihovoj koži pokreće alergijsku reakciju. Alergija se može ispoljiti na različite načine od sitnih bubuljica, osipa sa svrabom ili bez njega, izraženog crvenila do pojave plihova i opekotina.  

Primarne fotodermatoze   

Pretežno kod mladih žena hronično, svakog leta, pri sunčanju dolazi do pojave alergije. Za nju su odgovorni UVB zraci, ređe UVA i vidljiva svetlost. Alergijska reakcija se javlja na delovima tela izloženih suncu nakon 18 do 24 časa. Ova alergija na sunce izaziva različite promene na koži: bubuljice nastale zadebljanjem dela kože i mehurići (plihovi). Zato se bolest naziva polimorfna svetlosna erupcija. Alergija se povlači za 7 do 10 dana i ponovo se vraća nakon sledećeg izlaganja suncu.   
 
Ovu je alergiju najbolje sprečiti korišćenjem krema sa visokim faktorom UVA i UVB zaštite (20 do 30). Izuzetno fotosenzitivne osobe bi trebale da izbegavaju sunčanje, da nose šešir, duge rukave i duge nogavice, a otkrivene delove tela da zaštite kremom. 
 
U nekim slučajevima, takođe uglavnom kod mlađih žena, alergija se može javiti posle svega 5 do 10 minuta izlaganja suncu. Najpre se javlja osećaj peckanja i svraba, a zatim crvenilo i mehurići (eritem i urtike). Alergija traje kratko najviše sat vremena. Naziva se urtika solaris (fotogenetika), što u prevodu znači koprivnjača izazvana suncem ili svetlošću. Za njen nastanak su najodgovorniji UVA zraci koji prodiru u dublje slojeve koze. Mogu je izazvati i UVB zraci, kao i veštačka svetlost. U njenom lečenju se mogu koristiti antihistaminici.   

Fotosenzitivnost  

Postoje bolesti kod kojih iz nedovoljno razjašnjenih razloga postoji povećana osetljivost na sunce. To su na primer sistemski eritemski lupus, herpes simpleks, rozacea, pojedini oblici atopijskog dermatitisa, pemfigus, dermatomiiozitis. 
 
Kod pojedinih bolesti, kao porfirija, u organizmu se stvaraju hemijska jedinjenja koja izazivaju osetljivost na sunce (fotosenzibilizaciju). Kod pelagre nedostatak vitamina PP (nikotinska kiselina) remeti oksido-redukcione procese tako da dolazi do oštećenja DNK ćelija kože.   

Fototoksične reakcije   

Dok je kod primarnih fotodermatoza za pojavu alergije, kod osetljivih osoba, bilo potrebno samo sunčanje, kod fototoksičnih alergijskih reakcija potrebno je tokom sunčanja prisustvo pojedinih lekova ili hemikalija. Ta hemijska jedinjenja uneta u organizam ili namazana na kožu pri sunčanju  izazivaju oštećenje kože - fototoksična reakcija. Oštećenje kože se ispoljava crvenilom, koje se javlja već pri prvom korišćenju hemikalije ako je u dovoljnoj količini i ako je sunčanje trajalo dovoljno dugo. Alergija se javlja svaki put kada se ta hemikalija unese i istovremeno se sunča. 
 
Najčešći fototoksični lekovi su lekovi za lečenje akni, antihistaminici, nesteroidni antireumatici, neki antibiotici, pre svega tetraciklini, lekovi protiv gljivica, dijabetesa, diuretici, sulfonamidi, triciklični antidepresivi. Fotosenzibilizaciju (alergiju na sunce) mogu da izazovu pojedini sastojci sapuna i kozmetičkih preparata. 
 
Kod osoba koje se sunčaju ležeći na travi ili biljkama koje sadrže furokumarine može doći do alergijske reakcije kod koje promena na koži ima oblik lista ili stabla biljke, a ispoljava se crvenilom, otokom i sitnim ili krupnim plihovima. Po povlačenju alergije ostaje dugotrajna mrlja - pigmentacija. Biljke koje sadrže furokumarine paškanat, celer, peršun, šargarepa, limun, slačica i neke trave.  
 
Parfemi i eterična ulja sadrže furokumarine koji pri sunčanju dovode do alergije. Ona se najčešće javlja na vratu i ispod pazuha. Ispoljava se crvenilom, nakon koga ostaje dugotrajna pigmentacija. Alergija se pogoršava pri sledećim korišćenjima parfema pri sunčanju.    

Fotoalergijske reakcije 

Fotoalergijske reakcije (fotoekcem) su mnogo ređe od fototoksičnih. Kod njih je, takođe, potrebno prisustvo određene hemikalije koja izaziva alergiju. Ta hemikalija - fotosenzibilizator izaziva alergiju čak i kada je uneta u minimalnoj količini i pri kratkotrajnom sunčanju. Reakcija se javlja 24 ili više sati nakon sunčanja. Ispoljava se najpre crvenilom na osunčanim delovima. Zbog svraba i češanja kasnije se mogu videti ogrebotine i ljuštenje kože. Pri sledećem delovanju hemikalije alergija je burnija. Fotoalergijska reakcija, kod izuzetno osetljivih osoba, može da ostane i kada se hemikalija "krivac" isključi. To je kontaktni alergijski fotodermatitis (fotoekcem).  

Lečenje i preventiva  

Kod fotodermatoza je izuzetno značajno postepeno izlaganje suncu uz korišćenje krema sa visokim faktorom UVA i UVB zaštite (20 do 30). Izuzetno fotosenzitivne osobe bi trebale da izbegavaju sunčanje, a otkrivene delove tela da zaštite kremom. Prilikom korišćenja fototoksičnih lekova izbegava se sunčanje, a otkriveni delovi tela se štite kremom sa visokim faktorom UV zaštite. 
 
Na osip treba staviti hladnu oblogu. Ako postoji bol koristi se blaži analgetik. Dalju terapiju može sprovesti samo dermatolog. Kod pojedinih fotodermatoza koriste se sintetski antimalarici i lokalni kortikosteroidi.