Seboroični dermatitis

Seboroični dermatitis je hronično oboljenje sa crvenilom i ljuštenjem kože, koje se javlja u naletima na masnijim delovima kože.

Bolest se javlja u pubertetu, a najizraženija je oko četrdesete godine života. Muči 2 do 5% osoba, češće muškarce. Javlja se i kod novorođenčadi.

Uzrok

Uzrok seboroičnog dermatitisa nije potpuno jasan. Značajnu ulogu u nastanku bolesti ima gljivica Pityrosporum ovale, zatim imunološki poremećaji i promena pH vrednosti kože. Važan je i uticaj androgenih hormona, te se bolest najčešće javlja u pubertetu. Stanje pogoršavaju suvo i hladno vreme, slana hrana, alkohol, umor, stres. Iz nepoznatog razloga češće se javlja kod nekih neuroloških bolesti (epilepsija, Parkinsonova bolest, paraliza facijalisa). Izgleda da i nasleđe ima uticaja.

Simptomi

Promene se javljaju na mestima gde se koža više masti (seboroične regije): u predelu obrva, korena nosa, između nosa i obraza, iza ušiju, u spoljašnjim ušnim kanalima, između brade i usta, na ivici kosmatog dela glave. Na zahvaćenoj koži se vide crvena nejasno ograničena ovalna ili nepravilna polja svetlocrvene boje sa žućkasto-beličastim ljuskama.

Većina obolelih ima promene i na skalpu. Na kosmatom delu glave ima više jasno ograničenih ružičasto-crvenih polja prekrivenih masnim žućkastim ljuspama (skvame). Ljuspe mogu biti jako debele i teško se skidaju. Promene mogu da se prošire na čelo, iza ušiju i na vrat. Ako se nadoveže infekcija stafilokokama crvenilo postaje izraženije, javlja se svrab i neprijatan miris.
Blaži oblik bolest je obična perut u kosi bez crvenila. Perut može da predhodi pojavi seboroičnog dermatitisa. Seboroični dermatitis može da zahvati ivice očnih kapaka (seboroični blefaritis). Ivice kapka su crvene, prekrivene beličasto-žućkastim ljuskicama, često sa ispadanjem trepavica.
Seboroični dermatitis može zahvatiti kožu ispod pazuha, ispred grudne kosti, između lopatica na leđima, ispod dojki i u genitalnom predelu. Promene se obično šire, slivaju, inficiraju i liče na ekcem.

Promene se javljaju u naletima, provocirane hladnoćom ili stresom. Leti se poboljšavaju ili povlače.

Lečenje

Najvažnije je korišćenje lekova protiv gljivice Pityrosporum ovale. Za kosu je to šampon sa ketokonazolom, koji se koristi dva puta nedeljno do povlačenja promena, a zatim preventivno jednom nedeljno. Efikasni su i šamponi sa cink-piritroinom ili selenijum-sulfidom.

Za kožu se koriste ketokonazol, mikonazol, metronidazol u obliku krema, gela ili masti. Oni uništavaju gljivice. Kortikosteroidi ne uništavaju gljivice, ali se primenjuju kada streba smanjiti zapaljenje. Koriste se u vidu rastvora, kreme ili masti, kratkotrajno zbog neželjenih dejstava. Po prestanku primene kortikosteroida dermatitis se ponovo javlja.

U samolečenju, zbog perutanja kože, ljudi obično primenjuju masne kreme, što pojačava lučenje loja i pogoršava stanje.

Kod infekcije bakterijama koriste se antibiotske masti i kreme. Ako su ljuspe debele i teško se skidaju koriste se različiti keratolitici.

Od opšte terapije koriste se antibiotici, najčešće tertaciklini. U težim slučajevima koriste se lekovi koji smanjuju lučenje loja: oralni kontraceptivi ili sintetski antiandrogeni, zatim kortikosteroidi (kratkotrajno) i izotretioni.