Vitiligo - bele mrlje po koži

Vitiligo predstavlja gubitak pigmenta (boje) na pojedinim delovima kože. Podjednako se sreće kod muskaraca i žena. Može nastati u bilo koje životno doba, najčešće između desete i tridesete godine. Takođe, moze nastati u bilo koje doba godine, ali osobe bleđe puti ga lakše primete leti, kada okolna koža pocrni pa kontrast bude izraženiji. Često se javlja na kapcima, laktovima, kolenima šakama i oko usana.

Uzrok

Smatra se da je bolest posledica razaranja melanocita, koji proizvode pigment melanin ili se inhibiše stvaranje pigmenta, sto se desava iz nepoznatih razloga. U trideset posto slucajeva postoji multigenetsko nasleđivanje. Neurogena torija pretpostavlja da se iz nervnih završetaka oslobađa hemijski medijator koji uništava melanocite ili sprečva stvaranje melanina, ali ne daje objašnjenje zašto se to dešava. Postoji mogućnost da se u organizmu stvaraju antitela (autoantitela) koja uništavaju melanocite (autoimuna teorija). Utvrđeno je da u epidermu i melanocitima zahvaćenog dela kože nedostaju antioksidantni enzimi, što dovodi do oštećenja melanocita (teorija oksidativnog stresa).

Simptomi

Vitiligo je vrsta depigmentacije – gubitka pigmenta. Naziva se i leukoderma što u prevodu znači bela koža. Prvo se pojavi u vidu belih tačkica, koje rastu, spajaju se u manja ili veća bela polja. Izuzetno retko može da bude zahvaćena gotovo cela koža. Na beloj koži obično i dlaka gubi boju. Oko belih polja i oko dlaka koža može biti pojačano obojena (hiperpigmentovana). Osim kože, znatno ređe, može biti zahvaćena i sluzokoža, pa se može javiti bela usna, desni i sluzokoža polnih organa. Dlanovi i tabani su takođe, znatno ređe zahvaćeni.

Vitiligo ne boli, ne daje nikakve tegobe, osim što oboleli može zbog toga da pati psihički, da se povlači u sebe i izbegava druženje. Beli delovi kože su osetljiviji na sunce (fotosenzitivni), zbog nedostatka melanina, pa lakše izgore (solarni eritem). Ako se koža ne zaštiti kremom za sunčanje pri izlaganju suncu, veoma brzo dolazi do pojave crvenila, svraba i žarenja.

Prognoza

Vitiligo je nepredvidljiv. Može, istina retko, da dođe do samoizlečenja. I bez lečenja može da dođe do repigmentacije. U tom slučaju se postepeno oko dlaka povećava polje sa pigmentom i postepeno koža dobija normalnu boju. Vitiligo može biti udružen sa šećernom bolesti i anemijom (Biermer anemija).

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na snovu izgleda promena. Histološkim pregledom može da se potvrdi nedostatak melanocita u zahvaćenoj koži.

Lečenje

U lečenju vitiliga najviše se očekuje od PUVA terapije (PUVA= Psoralen +UVA). Koristi se preparat Psoralen uz sunčanje ili veštačko izlaganje UVA zracima. Mehanizam dejstva ove terapije nije potpuno jasan, ali je primećeno da utiče na stvaranje melanina i smanjuje osetljivost melanocita na delovanje antitela. Ako je zahvaćeno manje od 20% kože, zahvaćeni delovi se mažu rastvorom ili kremom koja sadrži 8-metoksipsoralen. Koncentracija ovog jedinjenja se postepeno pojačava (0.05-0.1%). Ako su zahvaćeni veći delovo kože psoralen se pije. Seanse se sprovode dva do tri puta nedeljno. Jačina UVA zračenja zavisi od tipa kože, ali je u principu slabije i postepeno se pojačava. PUVA terapija se ne primenje kod dece mlađe od 12 godina.

Može da se pokuša i lokalnom terapijom kortikosteroidima. Hirurško lečenje se sastoji u presađivanju epiderma. Ako je zahvaćen veći deo kože može da se izbeli ostatak. Ta depigmentacija se ostvaruje mazanjem pigmentovane kože 20% monobenzil etrom hidrokvinona, dva puta dnevno. Potpuno izbeljivanje se ostvari za 9 do 12 meseci.

Zaštita kože 

Osobe sa vitiligom, s obzirom da su osetljive na sunce (fotosenzitivne), moraju kožu da štite kremama za sunčanje (antisolarne kreme sa UVA i UVB zaštitom).