Eritrodermija - crvenilo gotovo čitave kože

Crvenilo gotovo čitave kože koja se sa ljušti - eritrodermija (erythrodermiae) je teško stanje koje mogu da izazovu različite bolesti.

Može da se javi kod odojčeta i malog deteta, ali je mnogo češća kod starijih od 45 godina i to dva-tri puta češća kod muškaraca nego žena. 

Uzrok bolesti

Eritrodermija nije jedna bolest, već stanje koje može da se javi kod različitih kožnih bolesti. Neke od njih, kao hematodermija, se od početka ispoljavaju crvenilom i ljuštenjem više od 90% kože, dok se kod drugih crvenilo kasnije proširi na celu kožu. Kod dece se ovo teško stanje najčešće razvija iz seboroičnog dermatitisa, atopijskog dermatitisa i urođene ihtioze, kod odraslih iz psorijaze, pemfigusa, medikamentnih egzantema, dermatitisa, p.rubra pilaris.

Crvenilo kože se javlja i kod drugih bolesti (intertrigo, rozacea, eritema eksudativum multiforme, eritema nodozum, eritema fiksum), samo nije toliko prošireno kao kod eritrodermije.

Kod eritrodermije je prisutan čitav niz poremećaja. Koža je zapaljena, krvni sudovi prošireni, te se gubi dosta toplote što može da poremeti regulaciju temperature tela i dovede do poremećaja cirkulacije krvi i rada bubrega. Metabolizam se ubrzava da bi nadoknadio izgubljenu toplotu. Gubi se dosta proteina i albumina, otpornost organizma se smanjuje, pa je bolesnik sklon infekcijama, gubi apetit i mršavi.Gube se kosa i dlake po telu, nokti se oštećuju.

Simptomi

Crvenilo može da se javi ubrzo nakon uzimanja pojedinih lekova (antibiotici, sulfonamidi, preparati zlata), alergije, ekcema i nekih limfoma - akutna eritrodermija. Hronična eritrodermija se razvija iz drugih kožnih bolesti. Bez obzira zbog čega je nastala eritrodermija koža slično izgleda, čitava je crvena (od svetlo do zagasito crvene boje), manje ili više inflamirana, ljušti se. Ljuske mogu da budu sitne kao brašno, krupnije, trakaste, manje ili više zbijene. Nekad se lako perutaju, a nekad su čvršće priljubljene uz kožu.

Opšte zdravstveno stanje bolesnika je poremećeno. Može da ima malaksalost, groznicu, slabost, povišenu temperaturu, uvećane limfne žlezde. Važno je da se zna da su limfne žlezde uvećane kod skoro svih eritrodermija, a ne samo kod limfoma. Izraženije su kod akutne nego kod hronične eritrodermije. Kod hroničnih koža je suva zadebljala, kod starijih siva, kosa i dlake su oštećene, nokti poprečno izbrazdani.

Dijagnoza

Dijagnoza se lako postavlja na osnovu izgleda kože. Mnogo je teže da se odredi uzrok bolesti, posebno ako lekar nezna kako je koža ranije izgledala. Ponekad je neophodno da se uradi biopsija uvećanih limfnih žlezda, periferni razmaz krvi, punkcija grudne kosti (uzimanje kostne srži), rendgen pluća i sredogruđa (medijastinuma).

Terapija

Eritrodrmija se leči bolnički, jer je neophodno da se nadoknade elektroliti, tečnost i normalizuje proteinski disbalans. U cilju sprečavanja infekcije primenjuju se antibiotici. Kortikosteroidi se primenjuju kod autoimunih eritrodermija i izazvanih lekovima. Lokalno se koriste kortikosteroidne masti. Izuzetak je psorijaza gde se ne promenjuju. Gde god je moguće leči se uzrok bolesti. Čak i kada se zna uzroka i na vreme se krene sa lečenjem tok i prognoza bolesti su neizvesni.