Alergijske i toksične reakcije na ubod insekata

Na našim prostorima najburnije alergijske i toksične reakcije izazivaju ose, pčele i stršljani. Reakcije su različitok intenziteta od crvenila, otoka i svraba do anafilaktičkog šoka.

Komarci, mravi, buve i obadi izazivaju blaže reakcije, obično samo na mestu uboda. Insekti izazivaju alergijsku reakciju u organizmu ili deluju svojim otrovima: neurotoksini, histamin, acetilholin, melitin, hijaluronidaza...

Pčele i bumbari ujedaju kada su uznemireni mahanjem ruku ili slučajno nagaženi u travi. Njihovi otrovi su najjači u proleće. Nakon ujeda pčele u koži ostaje žaoka iz koje se postepeno ispušta otrov. Zato treba da izvadite žaoku. Ne gnječite je noktima ili ceđenjem. Tup predmet (tupu stranu noža ili dršku kašike) prislonite na kožu i lagano povlačite prema žaoki i preko nje, trudeći se da je izvučete celu. Pinceta je obično iskida.

Simptomi

Na mestu ujeda se prvo javlja bol, kod ujeda pčele, ose i stršljanja prilično jak, a zatim se pod uticajem toksina javljaju otok i crvenilo. Te promene su toksične prirode, nisu alergijske. Alergija može da se javi nakon prvog ujeda ose, ali je češća nakon dva ili više ujeda, jer je potrebno vreme da se razvije alergija na otrov insekta - senzibilizacija. Obično su senzibilisani pčelari i druge osobe koje su češće ujedane, kao i posebno "osetljive".

Ose i stršljani izazivaju jače alergijske reakcije od drugih insekata. Na mestu uboda javljaju se plihovi, srvenilo i svrab. Opšta alergijska reakcija zahvata ceo organizam. U najblažem slučaju javlja se kao koprivnjača (urtikaruja), u težim slučajevima uz koprivnjaču se javljaju otok, mučnina, povraćanje i proliv. Kod osetljivih se javlja otežano disanje, čuje se zviždanje u grudima, otežano gutaju i ošamućeni su. U najtežem slučaju dolazi do pada krvnog pritiska, gubitka svesti, koža i sluzokože postaju modre (tamnoplave).

Alergijska reakcija je jača ako je ubod u predelu glave i vrata, posebno ako je insekat progutan, ako je toksin dospeo direkno u krvni sud ili ako je osoba senzibilisana - ranijim ubodima razvila alergiju na toksin.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu opisa događaja i izgleda insekta, izgleda ujedenog mesta, određivanja specifičnih IgE antitela, kožnog (intradermalnog) testa. Provokacioni test se retko radi u cilju dijagnoze, jer davalje toksina može da izazove jaku alergijsku reakciju. Sprovodi se u bolnici i to uglavnom u cilju procene efikasnosti desenzibilizacije. Dijagnoze se teže postavlja u anafilaktičnom šoku i kod dece. Na ujed insekta mogu da liče početni apsces, otok nakon traume i tromboflebitis (zapaljenje vene).

Samopomoć

Nakon ujeda pčele pokušajte da izvadite žaoku. Ostali insekti ne ostavljaju žaoku. Zatim stavite hladnu oblogu i namažite neku antialergijsku kremu, tečni puder, sirće ili neki dr. narodni lek. Popijte antihistaminik ako ga imate. Ako znate da ste alergični kada idete u prirodu ponesite i primenite autoinjektor (adrenalin u injekciji koja je već spremna za primenu), antihistaminik ili kortikosteroid. Nakon toga se javite lekaru. Alergijska reakcija može da se javi i kasnije (nakon 8-12 sati). Zbog toga se u bolnicu primaju osobe koje su nakon ujeda imale otok kapaka, usta ili otežano disanje.

Lečenje

Na mestu uboda stavljaju se hladne obloge, antipruriginozne paste i miksture (preparati koji umanjuju svrab i mogu da se kupe bez recepta), kortikosteroidne masti. Kod sistemskih reakcija koriste se antihistaminici (u obliku tableta), kortikosteroidi i u najtežim slučajevima kompletna antišok terapija. Kasnije može da se uradi kompletna desenzibilizacija.

Preventiva

Ne terajte insekta mahanjem rukama, to ga čini agresivnim pa može da vas ujede. Kada radite u bašti nosite duge rukave i nogavice. Ne nosite u prirodi odeću jarkih boja, jer privlači inasekre, izbegavajte široku lepršavu odeću, jer insekt može da upadne u rukav i uspaniči se. Ne hodajte bosi po travi - možete da nagazite osu ili pčelu. Izbegavajte veći fizički napor u prirodi jer miris znoja privlači insekte. Privlače ih jaki parfemi, kreme za sunčanje jakog mirisa. Ne jedite slatko voće na otvorenom. Sokove držite zatvorene, a kada pijete pažljivo pogledajte da nema insekta na flaši. Slatke namirnice držite pokrivene. Kante za đubre držite poklopljenim, a na prozore stavite zaštitnu mrežu.