Kontaktni alergijski dermatitis

Kontaktni alergijski dermatitis, savremena bolest, je zapaljenje kože koje nastaje dodirom sa hemikalijama koje su svuda oko nas, u sredstvima za higijenu i kozmetici, odeći, obući, nakitu, lekovima... 

Bolest se zove kontaktni dermatitis zato što se promena javlja na mestu gde je alergen bio u kontaktu sa kožom. Drugi nazivi za ovu bolest su egzema vulgare i kontaktni alergijski ekcem. 

Kontaktni dermatitis nije retka bolest (ima je 15 do 25% kožnih bolesnika). Dosta je česta kod pojedinih zanimanja npr. građevinskih radnika. Nešto češće se javlja kod žena nego muškaraca. Oboljevaju najčešće u četvrtoj i petoj deceniji. 

Uzrok

Dermatitis izazivaju različite hemikalije male molekulske težine. Od metala najčešće nikl koga ima u nakitu, hrom, živa i kobalt. Česti izazivači su antiseptici, dezinficijensi, konzervansi, lekovi koji se koriste lokalno u vidu masti ili krema (antibiotici, sulfonamidi, kortikosteroidi pa čak i antihistaminici koji se koriste u lecenju alergija). U dug spisak izazivača kontaktnog dermatitisa spadaju pojedini sastojci gume, plastike, organske boje, cveće i druge biljke... 

Simptomi 

U akutnoj fazi nakon kontakta sa alergenom na koži se javljaju crvenio i otok. Zatim izbijaju mali plihovi u težim slučajevima veliki. Tečnost u njima može da bude zamućena. Promene su u sredini žarišta najjače, ka periferiji manje izražene i postepeno se rasplinjuju ka zdravoj koži. Svrab je jako izražen, javlja se curenje i sadržaj plihova se sasušuje stvarajući kraste. One opadaju, ispod njih se koža ljušti i ozdravljuje. Ako se stvar koja je izazvala dermatitis ubrzo ukloni crvenilo prolazi za nekoliko dana. 

Vremenom je curenje sve manje, crvenilo je blaže, otok nestaje (subakutna faza). U hroničnoj fazi koža je gruba, ljuskava, smeđe crvene boje sa ponekim plihom, krastama, često i oguljotinama od češanja. Svab je i dalje prisutan. Ovakve promene se javljaju na nadlanicama. Na drugim delovima tela mogu drugačije da izgledaju. 

Na dlanovima i tabanima dominiraju pukotine (ragade) ili promena liči na dishidrozu. Na kosmatom delu glave plaže kontaktnog dermatitisa jako svrbe, crvene su, ljuskave. Moguće je prolazno opadanje kose. 

Na licu je alergija burna. Otok je izraženiji, posebno na kapcima, vlaženje je veće. Kontaktni dermatitis na licu najčešće izazivaju gasoviti alergeni. Nokti zahvaćeni alergijom su krti, smeđe-žuti. Koža oko njih je crvena, ispucala, ljuskava. 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu izgleda promena, funkcionalnih i imunoloških testova. Pronalaženje uzroka nije uvek lako jer čovek dolazi u kontakt sa velikim brojem alergena. Mesto prvog pojavljivanja kontaktnog dermatitisa ponekad sugeriše uzrok bolesti. Za potvrdu dijagnoze najčešće se koristi epikutani test krpicama (patch test). Na kožu se stavljaju male krpice natopljene mogućim izazivačem alergije. Nakon 2 dana se posmatra ispod koje krpice se pojavio osip. 

Test deluje jednostavno, ali nije lako da se iz mora potencijalnih izazivača kontaktnog dermatitisa odabere na koje da se radi test. Zatim rezultati mogu da budu lazno pozitivni i lazno negativni. Osim toga bolest može da liči na druge dermatitise (atopijski, numularni, stazni, herpetiformni), psorijazu, ekcematizovanu šugu, hiperkeratozu dlanova.

Tok bolesti 

Izlečenje je moguće samo ako bolesnik više ne dolazi u dodir sa izazivačem dermatitisa. Međutim, čak i pri uklanjanju alergena kod jedne trećine bolesnika ostaje hronični dermatitis. Postoji mogućnost preosetljivosti na slične alergene. Samo teoretski postoji mogućnost navikavanja na izazivač dermatitisa. Alergija može da se širi i na druge delove tela (diseminacija) ako se alergen unese u organizam preko hrane ili injekcije ili ako se sa mesta delovanja proširi putem krvi. 

Terapija 

Ako se ne ukloni alergen lečenje se sastoji u ublažavanju tegoba - simptomatska terapija koja ne sprečava pojavu bolesti pri ponovnom kontaktu sa izazivačem. Glukokortikoidi znatno skraćuju tok bolesti. Antibiotici se primenjuju samo ako se pridruži bakterijska infekcija. Antimikotici ako se na bolesnu kožu nasele gljivice. Salicilna kiselina ubrzava ljuštenje i deluje antimikrobno. 

Antihistaminske kreme ne smeju da se koriste jer može da se razvije alergija na njih, kao i fotosenzibilizacija - alergijska reakcija pri izlaganju namazane kože suncu. Antihistaminici mogu da se piju. Primenjuju se jer smanjuju svrab i umiruju. Kortikosteroidi mogu da se piju jedno kraće vreme. Može da pomogne sunčanje i PUVA terapija.