Juvenilni idiopatski artritis (JIA)

Ako se vaše dete probudilo sa bolom u kolenu ili nekom drugom zglobu, koji je bio tako jak da prosto nije moglo da ustane, a primetili ste da je zglob otecen, mozda ste na početku borbe sa hroničnom dečijom reumatskom bolešću nepoznatog uzroka, koja ima mnogo lica. 

Sva dugotrajna negnojna zapaljenja jednog ili više zgloba, praćena otokom, bolom i ograničenom pokretljivošću, kod dece mlađe od 16 godina nazivaju se hronični juvenilni artritis. Bolest je nepoznatog uzroka pa se sve češće naziva juvenilni idiopatski artritis (JIA). 

Uzrok  

Uzrok bolesti nije poznat. Mogu da je podstaknu bakterijske i virusne bolesti, mada to nije dokazano. Nasleđe ima uticaja. Primećeno je da u pojedinim porodicama češće ima reumatskih bolesti. JIA je primećena i kod identičnih blizanaca. Kod obolelih su prisutni imunološki poremećaji pa i to utiče na pojavu JIA. 

Simptomi 

Juvenilni idiopatski artritis može različito da počne i da ima različit tok pa se razlikuje tru oblika bolesti: sistemski, monoartikularni i poliartikularni. 

1. Sistemski oblik

Bolest se obično javlja kod mlađe dece, nešto češće kod dečaka. Dete ima jako visoku temperaturu (39 do 40 stepeni). Povišena je nedeljama pa čak i mesecima. Ujutru je normalna ili malo povišena, u večernjim satima znatno raste. Dete je malaksalo, nema apetit, gubi težinu. Temperatura ne može da se snizi antibioticima. Poneko dete dobija febrilne konvulzije. 

Kod većine dece javlja se ospa. To su bledo ružičaste mrlje ili plihčići veličine 2 do 10mm. Ima ih najviše na koži grudnog koša i trbuha, ređe na licu, rukama i nogama. Izraženije su na mestima koja su izložena pritisku. Ne svrbe. 

Bol i ograničena pokretljivost zgloba su simptomi artritisa (zapaljenja zgloba). Artritis se razvija kod većine obolelih tokom prva tri meseca bolesti, ali može da se javlji nedeljama pa i mesecima pre pojave temperature. Bol ne mora da bude jak pa se artritis ponekad previdi. Zapaljeno je više simetričnih zglobova. Najčešće su zahvaćena kolena, skočni zglobovi, zglobovi ručja, a kasnije kukovi, zglobovi šaka, vratni deo kičme. 

U ozbiljnim oblicima bolesti uvećavaju se limfne žlezde na vratu, pazuhama i preponama. Za ovu bolest je tipično uvećanje limfnih žlezda u prevoju lakta. Uz žlezde uvećavaju se slezina i jetra. 

Bolest može da zahvati različite unutrašnje organe. Sa pogoršanjem bolesti, pojavom ospe ili artritisa može da dođe do pojave izliva tečnosti u srčanu kesu (perikarditis). Obolelo dete ima bol u grudima. Zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) može da bude uzrok uvećanja srca i razvijanja szčane slabosti.Mogu da budu zahvaćena pluća (perikarditis ili fibroza pluća), bubrezi (glomerulonefritis, amiloidoza bubrega, bubrežna insuficijencija). 

Da bi se postavila dijagnoza sistemskog oblika potrebno je da dete osim temperature ima još dve manifestacije bolesti, kao što su ospa, povećane limfne žlezde, uvećana slezina, jetra ili perikarditis. 

2. Poliartikularni oblik 

Ovo je najčešći oblik bolesti. Javlja se češće kod devojčica uzrasta između 8 i 10 godina. Dominira bol u zglobovima. Javlja se pri kretanju i pipanju zgloba. Praćen je otokom i jutarnjom ukrućenošću zglobova, koju neka deca neznaju da opišu. Otok se nekada teže uočava. Zahvaćena su kolena, skočni zglobovi, zglobovi ručja i sitni zglobovi šaka. Artritis je prisutan neprekidno ili ide sa periodima pogoršanja i poboljšanja bolesti. Kod neke dece zbog zapaljenja viličnog zgloba dolazi do zaostajanja rasta donje vilice. Može da dođe do deformacije pojedinih zglobova. 

Osim dominantnih tegoba od strane zglobova može da se javi povišena temperatura, koja je niža nego u sistemskom obliku (do 38 stepeni), ospa se retko javlja, ponekad su uvećane limfne žlezde, slezina i jetra. 

Kod mlađe dece reumatoidni faktor je obično negativan (seronegativni poliartritis). Ne javljaju se imunološke promene, potkožni čvorići su retki. Iako su deformiteti zglobova česti ovo je lakši oblik bolesti u odnosu na seropozitivni poliartritis koji se javlja kod starijih devojčica. Kod njih je trajno pozitivan IgM-RF, češće je prisutan HLA-DR4 antigen, kao i potkožnih čvorići. I kod ove dece su mogući deformiteti zglobova. 

3. Mono ili oligoartikularni oblik  

Kod ovog oblika zahvaćen je jedan ili do 4 zgloba, uglavnom na nogama. Bol nije naročito jak. Izraženiji su otok zgloba, ograničena pokretljivost i jutarnja ukočenost zglobova, koja prolazi kada se dete razmrda. Devojčice najčešće oboljevaju posle pete godine. Kod njih su česte očne manifestacije bolesti (težak iridociklitis). Dečaci oboljevaju u pubertetu. Kod njih je obično zahvaćeno koleno ili kuk, a kasnije se razvija ankilozirajući spondilitis. 

Dijagnoza 

Na ovu bolest se misli kod dece sa zapaljenjem jednog ili više zglobova, koje traje duže od tri meseca, a isključeni su drugi uzroci artritisa. Obolela deca imaju povišenu sedimentaciju, CRP i fibrinogen, često su malokrvna. Mogu da imaju povišene leukocite, u težim oblicima bolesti povišeni su i trombociti. Ponekad je pozitivan IgM-RF ili ANA. U sistemskom obliku mogu da budu otkrivena anti-IgG antitela, u mono ili oligoartikularnom obliku može da se nađe HLA-B27 antigen. 

Prognoza  

Prognoza bolesti teško može unapred da se odredi. Ona je lošija u sistemskim oblicima zbog moguce zahvaćenosti unutrašnjih organa. Kod poliartikularnog oblika su česti deformiteti, a olgoartikularni oblik kasnije može da pređe u poliartikularni. Prognoza bolesti je bolja ako se lečenje započne ranije. 

Lečenje 

Lečenje se započinje nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i salicilatima. Ako nema poboljšanja ili je bolest teža primenjuju se glukokortikoidi, soli zlata, D-penicillamin ili sulfasalazin. Fizikalna terapija je obavezna. Banjska terapija efikasna i poboljšava psihičko stanje malog bolesnika.