Giht - Arthritis urica

Giht je hronična reumatska bolest kod koje postoji taloženje kristala mokraćne kiseline u tkivima.

 

Šta je giht

Giht je teška, metabolička reumatska bolest kod koje se ponavljaju ozbiljna zapaljenja zglobova i tkiva oko njih, sa nakupljanjem kristala mokraćne kiseline - tofi urici, oštećenjem bubrega i stvaranjem bubrežnih kamenaca. Samo uvećanje mokraćne kiseline u krvi nije bolesno stanje i ne predstavlja giht.

 

Uzrok bolesti

Giht nastaje zbog povećanog stvaranja mokraćne kiseline (mononatrijum urat), njenog smanjenog izlučivanja ili kombinacije ova dva uzroka. Poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (urata) je najčešće nasledan, naziva se primarni giht i daje najveće tegobe. Giht može biti posledica drugih bolesti, kao što su psorijaza, hemolitična anemija, mijeloproliferativne i limfoproliferativne bolesti – sekundarni giht.

 

Mokraćna kiselina nastaje kao krajnji produkt razgradnje purina sastojka belančevina ljudskih i životinjskih ćelija. Jednim delom nastaje razgranjom belančevina unetih hranom, drugim delom razgradnjom sopstvenih ćelija. Na stvaranje mokraćne kiseline utiče način ishrane, telesna težina, način života i nivo hemoglobina.

 

Povišena mokraćna kiselina

Većina osoba sa povišenom mokraćnom kiselinom ne dobija giht, jer se ona pojačano izlučuje putem bubrega i stolicom. Tek svaka peta osoba sa povi[enim uratima dobija giht. Taj period bez tegoba (asimptomatska hiperurikemija) može trajati godinama i decenijama. Obično se povišeni urati (mokraćna kiselina) kod muškaraca javljaju u pubertetu, kod žena u menopauzi, a kod urođenog enzimskog defekta mokraćna kiselina može biti uvećana od rođenja.

Ako uz povišenu mokraćnu kiselinu postoji i njeno smanjeno izlučivanje putem bubrega, ona će se vremenom taložiti u različitim tkivima. Taloženjem u bubrezima dolazi do njihovog oštećenja što umanjuje dalje izlučivanje.

 

Akutni gihtični artritis

Posle višegodišnjeg perioda bez tegoba bolest počinje iznenada i naglo, obično noću, sa jakim bolom u jednom zglobu. Zapaljeni zglob je jako bolan, otečen i crven. U prvom napadu, koji se uglavnom javlja posle četrdesete godine, zahvaćen je jedan zglob, najčešće koren palca. Može biti zahvaćen i neki drugi zglob stopala ili koleno. Kasnije mogu biti zahvaćeni i drugi zglobovi i više zglobova istovremeno. Zapaljenje zgloba (artritis) se smiruje i bez lečenja za tri do deset dana. Bol popušta, otok se smanjuje i na kraju dolazi do ljuštenja kože.

Prvi napad gihta može biti provociran povredom, operacijom, nekom drugom bolešću, naglim mršavljenjem ili alkoholom.

 

Period između napada

Nakon prvog napada sledi period bez ikakvih tegoba, koji može potrajati mesecima ili godinama. Sledeći napadi su sve češći, teži, dugotrajniji, praćeni povišenom temperaturom. Istovremeno može biti zapaljeno više zglobova.

 

Hronični tofaceozni giht

Prosečno posle deset godina kod loše lečenih bolesnika javljaju se vidljivi potkožni čvorovi-tofi. Još pre prvog napada mokraćna kiselina se taloži u mnogim tkivima., a najčešće u zglobovima i kostima pored njih (u sinovijama i subhondralnoj kosti), tetivama (najčešće Ahilovoj) i ušnim školjkama. U znapredovalom hroničnom stadijumu, kada su tegobe prisutne gotovo neprekidno, tofi su jasno vidljivi. Površni tofi mogu da ulcerišu tj. probuše se i stalno luče beličastu masu mokraćne kiseline. Oštećenje zglobne hrskavice i kosti dovodi do deformacije zglobova.

 

Komplikacije na bubrezima

Kod svih osoba sa gihtom postoji neka bolest bubrega. Belančevine u mokraći i blaga hipertenzija se sreću kod 20 do 40 % obolelih. U bubrezima su prisutni tofi, kamenci, a česta je i nefroskleroza. Što je viši nivo mokraćne kiseline u krvi i što je mokraća kiselija to se češće javljaju bubrežni kamenci.

Oboleli od gihta češće boluju od arterijske hipertenzije, dijabetesa, koronarne bolesti, cerebralne arteroskleroze i češće imaju povišene trigliceride. Nije tačno objašnjena ova pojava. Verovatno ima veze sa tim što su ove osobe često gojazne i unose dosta mesa i alkohola.

 

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze gihta neophodno je dokazati prisustvo kristala mononatrijum urata  (MNU) u zglobovima. Potebna je samo jedna kap sinovijalne tecnosti u kojoj se pod mikroskopom vide kristali mokraćne kiseline (MNU), bez obzira da li se pregled vrši u periodu kada bolesnik ima ili nema tegobe. U toku napada gihta (akutnog artritisa) u sinovijalnoj tečnosti ima dosta leukocita (2.000 do 100.000/mm). Sam nalaz povišene vrednosti mokraćne kiseline u krvi (krvnom serumu) ne mora da znači da je čovek oboleo ili da će oboleti od gihta. Normalna mokraćna kiselina u serumu ne isključuje dijagnozu bolesti. Ako u 24 satnom urinu ima više od 750mg mokraćne kiseline to znači da je njena produkcija prevelika i da može dovesti do pojave bubrežnih kamenaca. Rendgenski snimak zahvaćenog zgloba nije neophodan za postavljanje dijagnoze.

 

Lečenje

Kolhicin veoma brzo dovodi do smirivanja zapaljenja zgloba. U akutnom napadu gihta efikasni su i nesteroidni antireumatici, posebno indometacin. Koriste se dok ne dodje do smirivanja bola i otoka. Kortikosteroidi se koriste veoma retko. Urikozurici su lekovi koji smanjuju nivo mokraćne kiseline i rastvaraju tofe. Koriste se doživotno. U prvim mesecima korišćenja mogu da dovedu do češćih napada pa je uz njih (6 do 12 meseci) koristi Kolhicin. Neophodan je unos veće količine tečnosti da bi se smanjio rizik formiranja kamenaca u bubrezima. U urikozurike spadaju probemecid, sulfinpirazon, salicilatri u velikim dozama i estrogeni. Probenecid slabo delije kod bubrežne insuficijencije i korišćenja salicilata. Urikostatici, kao alopurinol, smanjuju stvaranje mokraćne kiseline. Istovremeno mogu da razlože već postojeće kamence u bubrezima i da spreče stvaranje novih.

 

Prevencija napada

Napad se moze sprečiti niskim dozama Kolhicina (0,5mg na 24 ili 48 časa), dijetalnom ishranom sa smanjenim unosom masti i mesa, izbegavanjem alkohola i smanjenjem nivoa mokraćne kiseline. Ne moraju sve osobe sa povišenom mokraćnom kiselinom da koriste urikozurike i urikostatike. Moraju oni koji imaju ponavljane napade zapaljenja zgloba, vidljive tofe, napade i pored preventivnog korišćenja Kolhicina i imaju kamence u bibrezima.