Reumatoidni artritis

 

Reumatoidni artritis (RA) je teška, hronična bolest, koja uglavnom zahvata sitne zglobove šaka i stopala. RA je zapaljenjska bolest vezivnog tkiva, koja dovodi do nepovratnih oštećenja i ukočenja zglobova. Zahvata i tkiva oko zglobova, a nekada i unutrašnje organe i sisteme. Tada se naziva reumatoidna bolest. RA može smanjiti kvalitet života, ponekad dovodeći do rane, teške i trajne invalidnosti. Međutim, ako se ostvari adekvatno lečenje, uz promenu stila života, on može biti dug i kvalitetan.

 

Uzrok bolesti

 

Bolest se javlja najčešće između 30. i 50. godine, mnogo češće kod žena, nego muškaraca (odnos je 4:1). Kada se javi posle pedesete godine života neznatno je češća kod žena (1,4:1). RA je bolest nejasnog uzroka. Međutim, izvesno je da na Reumatoidni artritis utiče kombinacija fakrora kao što su nasleđe, imunološki, endokrini, biohemijski i psihogeni faktori.

 

Nasleđe (genetski faktor) je najbitnije u nastanku RA, pa se ova bolest mnogo češće javlja u pojedinim porodicama. Antigen HLA-DR4 se javlja kod 60 do 70% obolelih. Ima ga kod 20 do 25% zdravih i predstavlja rizik za nastanak RA. Kod obolelih ukazuje na mogućnost težeg oblika bolesti i pojavu van zglobnih manifstacija. Antigen HLA-DRB1 povećava sklonost ka težoj, brzonapredujućoj bolesti.

 

Imunološki faktori imaju veliku ulogu, pri čemu je najvažnija promena aktivnosti ćelija imunog (odbranbenog) sistema (B ili T-limfociti ili makrofagi). S obzirom da se bolest mnogo češće javlja kod žena u reproduktivnom periodu, smatra se da je bitan i uticaj hormona. Reumatoidni artritis se često javlja posle stresa. Infekcije virusima i bakterijama mogu, takodje, dovesti do bolesti.

 

Tegobe

 

Najčešće bolest počinje postepeno. Bolesnik više nedelja ili duže ima neodređene tegobe. Zatim se javljaju zamaranje, malaksalost, opšta slabost, gubitak apetita, mršavljenje i malo povišena telesna temperatura (subfebrilna temperatura), pojačano znojenje i promena raspoloženja. Nadovezuju se bolovi u mišićima i zglobovima. To traje više meseci ili godina. Ove tegobe se mogu javiti i kod drugih bolesti, pa se na RA obično pomisli tek kada dođe do zapaljenja više zglobova.

 

Kod 15 do 20% bolesnika RA počinje naglo sa povišenom telesnom temperaturom, jakim bolovima i otocim zglobova. Retko je prisutan otok samo jednog zgloba. Najčešće prvo bivaju zahvaćeni sitni zglobovi šaka i stopala, a kasnije laktovi ramena i kolena. Kičmeni stub u vratnom, krsnom i grudnom delu, je izuzetno retko zahvaćen.

 

Jutarnja ukočenost predstavlja simptom koji je važan za postavljanje dijagnoze bolesti. Ukočenost se može javiti i kod drugih zapaljenjskih reumatičnih bolesti, ali je kod njih ograničena na oboleli zbglob, nije opšta i kraće traje. Jutarnja ukočenost, koja traje duže od sat vremena je siguran znak RA. Bolesnik ne može da obavlja uobičajene aktivnosti, ne može da savija i opruža šake ili ima osećaj kao da nisu njegove ruke. Nekada ukočenost traje više časova ili čitavog dana. Jutarnja ukočenost prolazi spontano ili posle vežbi.

 

Bolovi se često javljaju od samog početka bolesti. Najpre su prisutni samo pri pritisku, zatim pri pokretanju zgloba, a kasnije i u miru. Jačina bola može da bude različita. Bolesnici opisuju bol kao žarenje, paljenje ili razvlačenje. Ujutru je bol jači. Nekada se pojačava na hladnoću. Bolovi mogu da traju danima i mesecima pre pojave otoka i drugih znakova zapaljenja (topla i crvenila kože iznad zgloba).

 

Otoci zglobova nastaju zbog stvaranja tečnosti u njima (eksudat) i zadebljanja okolnih mekih tkiva. Zahvaćeno je više zglobova i to simetrčno. Otok narednog zgloba se javlja u vremenu kraćem od 3 meseca.

 

Deformcije zglobova se mogu javiti već u početnoj fazi bolesti, a kasnije su obavezne. Posledica su oštećenja omotača tetiva, kapsule zgloba, na koje se nadovezule iščašenje i kasnije potpuna ukočenost zgloba. Prsti na šakama i stopalima se krive, a ako se oštete zglobni okrajci, mogu da se izvlače i uvlače kao pozorišni dvogled. Kada je zahvaćen lakat ruka ne može potpuno da se opruži. Koleno je često zahvaćeno, pa je otečeno, mišić butine se smanjuje (atrofija mišića kvadricepsa), a noga ne može potpuno da se opruži. Deformacija kolena daje nogama tzv. X ili O oblik. Izliv tečnosti u koleni zglob je čest i formira u zatkolenoj jami cistu (Bakerova cista).

 

Manifestacije bolesti van zglobova

 

Potkožni čvorići, koji se javljaju u blizini zglobova, obično prate teže oblike bolesti. Može ih biti od nekoliko do stotinu. Nekada ulcerišu (otvore se). Kod RA koji dugo traje nokti postaju zadebljani, izbrazdani i lako se lome. Mišići su stegnuti (spazam), smanjene mase i snage. Može se javiti zapaljenje srčane maramice, srčanog mišića, plućne maramice, a takođe i plućni izliv. Anemija, neuropatija, vaskulitis (zapaljenje sitnih krvnih sudova), keratokonjuktivitis (promene na očima) i glomerulonefritis, mogu pratiti RA.

 

Dijagnoza

 

Postavljanje dijagnoze nije lako, jer laboratozijski i rendgenski nalaz može biti mesecima  normalan. Sama bolest počinje podmuklo, postepeno, ličeći na druge bolesti, najčešće na nazeb. Kriterijumi za postavljanje dijagnoze su: Jutarnja ukočenost, koja traje najmanje sat vremena. Zahvaćenost tri ili više zgloba. Zahvaćeni zglobovi su simetrični (ne mora simetrija da bude apsolutnA). Postoje reumatoidni čvorići. Pozitivni su serumski reumatoidni faktori. Rendgenski potvđene promene na zglobovima šaka. Za postavljanje dijagnoze je potrebno da postoje bar 4 kriterijuma od ovih 7 i da tegobe koje ima oboleli traju najmanje 6 nedelja.

 

Lečenje RA

 

Lečenje se uvek započinje nesteroidnim antireumaticima. Oni ublažavaju bolove i smanjuju otok i zapaljenje, ali ne sprečavaju deformacije. Svi lekovi iz te grupe su slične efikasnosti, ali se razlikuju po neželjenim dejstvima. Obično izazivaju smetnje sa varenjm, pa se koriste posle jela. Nekada je potrebno da se uz njih uzimaju inhibitori protonske pumpe, koji štite sluzokožu želuca. Noviji nesteroidni antireumatici (NAS) imaju manje neželjenih dejstava. Efekat ovih lekova se vididi nakon dve do četiri nedelje nakon početka terapije Bolesnici koji ih ne podnose koriste analgetike (lekovi protiv bolova) kao što je npr. Paracetamol.

 

Druga grupa lekova sprečava napredovanje bolesti i oštećenje zglobova. Oni se ne koriste od početka bolesti, već kasnije kada se uoči da bolest napreduje, ali pre zglobnih oštećenja. Neki ih reumatolozi ordiniraju čim se postavi dijagnoza. Tu spadaju metotreksat, soli zlata, D-penicillamin, azatioprin, antimalarici, sulfasalazin, cyclosporin, glukokortikoidi. Nekada se koristi kombinacija ovih lekova.

 

Fizikalna i balneoterapija (banjsko lečenje) su sastavni deo lečenja. Najbolje efekte postiže u ranoj fazi bolesti i kod lakših oblika bolesti. Hirurško lečenje se sprovodi kada dođe do deformacija zglobova. Može se izvršiti ugradnja veštačkog zgloba ili fiksacija zgloba.