Cervikalni sindrom - bol u vratu

Malo je ljudi koji nisu imali tokom života bol u vratu, praćen još nekom tegobom kao što je glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, bolovi u ramenima, rukama... Ako se uzrok tegoba nalazi u promenama na vratnom delu kičme to je cervikalni sindrom.

Poseban rizik da dobiju bol u vratu imaju osobe sa nepravilnim držanjem tela, zatim osobe koje dugo sede, rade za kompjuterom, fizički su neaktivne, izložene su stresu, vibracijama, obavljaju posao koji zahteva veće umno naprezanje, puše, loše se hrane i imaju naslednu predispoziciju. Zbog ovako velikog broja faktora rizika nije čudno što više od dve trećine ljudi ima u nekom periodu života, a najčešće u srednjem dobu, bol u vratu. 

Uzrok 

Najčešći uzrok cervikalnog sindroma su degenerativne promene na vratnom delu kičme. To su promene koje nastaju starenjem kičmenog stuba, a mogu da se ispolje kao okoštavanje, unkartroza i diskopatija. Čest uzrok su stres, dugotrajno sedenje, fibromialgija, dok su povrede ređe. 

Uzrok bola mogu da budu pojedine bolesti kao reumatoidni artritis, psorijatični artritis, ankilozirajući artritis, osteoporoza, metastaze i Pagetova bolest. 

Tegobe

Dominira bol u vratu, koji može da se širi u potiljak, ramena i između lopatica. Pri pipanju oseća se da su mišići napeti i bolni. Bol može da bude jači pri izvođenju pojedinih pokreta. Po karakteru može da bude tup ili oštar. Vrat je napet, pokreti su mu ograničeni i bolni tako da su ponekad onemogućene uobičajene fizičke aktivnosti. Javlje se i bol u ramenima u jednoj ili obe ruke. Kada bol zahvata levu ruku bolesnici pomisle da je u pitanju srčana bolest. Moguće su nesvestice, vrtoglavice, zujanje u ušima, zamagljen vid, dvostruke slike, glavobolja, slabost, pad koncentracije i pamćenja i trnjenje ruku. 

Ne moraju da budu prisutne sve pobrojane tegobe, jer mogu da budu zahvaćeni različiti delovi vratne kičme. Po mestu gde se promene nalaze i prisutnim tegobama razlikuje se četiri sindroma. 

1. Cervikalni sindrom: Bolesnici osećaju bol u srednjem delu vrata, ramenima, lopaticama i prednjem delu grudnog koša. Nastaje postepeno ili naglo posle nezgodnog pokreta, promaje ili izlaganja hladnoći. 

2. Cervikocefalični sindrom: Osnovni simptom je potiljačna glavobolja, koja se širi u gornji zadnji deo vrata, ramena, prema čelu, očima i slepoočnicama. Osim bola javlja se šum u ušima ili poremećaj ravnoteže, zamagljen vid, duple slike ili bol u predelu lica. Ovaj sindrom najčešće nastaje zbog iritacije ili pritiska na nervne korenove C1-C3. 

3. Cervikobrahijalni sindrom: nastaje zbog iritacije nervnih korenova C4-C8, najčešće zbog diskopatije, povreda ili degenerativnih promena kičmenog stuba. Bolesnici imaju bol u vratu, ramenima i rukama. Nekada se uz bol javlja trnjenje ruku, najviše u prstima. Tegobe su jače noću pa bolesnik ne može da spava. Osećaj u rukama može da bude snižen. Snaga mišićna ruku može da bude umanjena. 

4. Vertebrobazilarni sindrom: se karakteriše glavoboljom praćenom mučninom i povraćanjem, vrtoglavicom, smetnjama sa sluhom, vidom i gutanjem. Mogu da budu prisutni bolovi u predelu srca. Ovaj sindrom nastaje zbog iritacije zadnjeg vratnog simpatikusa čija vlakna omotavaju kičmene arterije. Ako uz to postoje ateroskleroza vratnih arterija tegobe su izraženije. Iritaciju simpatikusa izazivaju koštani trnovi (osteofiti) na pršljenovima tj. spondiloza i unkantroza. 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojećih tegoba. Rendgengrafija vratne kičme nije obavezna, sem ako se ne sumnja na metastaze i povredu. Laboratorijske analize su normalne sem ako tegobe nisu posledica zapaljenjske reumatske bolesti. Ako postoji trnjenje, slabost misića ili smanjenje velicine pojedinih misića neophodan je neuroloski pregled da bi se utvrdilo da li je potrebno dalje ispitivanje (MR, CT, EMNG ili dopler krvnih sudova). 

Lečenje

Kod jakog bola potreban je odmor, lekovi protiv bolova (analgetici), nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji su posebno efikasni kod jakog kratkotrajnog bola, a manje kod dugotrajnog, lekovi koji opustaju misiće (miorelaksansi ili benzodiazepini). Neophodna je fizikalna terapija. Efikasnija je ako uključuje vežbe za vratni deo kičme. U nekim slučajevima potrebno je hiruško lečenje.