Metabolički sindrom - najčešći uzrok smrti

Širok struk nije samo estetski problem, već sa povišenim masnoćama u krvi ili nekim drugim faktorima rizika vodi bolestima srca i šećernoj bolesti, koje su u poslednje vreme najčešći uzrok smrti.

Nova bolest

Četrdesetih godina prošlog veka uočena je veza između metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti. Četrdesetak godina kasnije udruženost je mnogo jasnija i dobija ime metabolički sindrom, sindom X ili dismetabolički sindrom, a predstavlja udruženost faktora rizika koji vode bolestima krvnih sudova i njihovim komplikacijama.

Šta je metabolički sindrom

Metabolički sindrom je abdominalni tip gojaznosti (visceralna gojaznost), koja se ispoljava obimom struka većim od 80cm kod žena i 94cm kod muškaraca uz dve komponente od četiri navedene: 

  • Povišeni trigliceridi (veći od 1,7 mmil/l)
  • Nizak "dobar holesterol" (HDL niži od 1.03mmol/L za muškarce i niži od 1,29mmol/L za žene)
  • Povišen šećer u krvi (glikemija veća od 5,6 ili dijagnostikovan dijabetes tip2)
  • Povišen krvni pritisak (sistolni krvni pritisak 130mmHg ili veći i/ili dijastolni 85mmHg ili veći ili lečena hipertenzija)
Ovo je definicija Internacionalne dijabetičke federacije. Metabolički sindrom je posledica savremenog načina života. Današnji čovek je slabo fizički aktivan, unosi dosta zasićenih masti i više kalorija nego što može da potroši. Takva ishrana i sedeći način života dovode do rane pojave eteroskleroze. U njegovim krvnim sudovima, pre svega krvnim sudovima srca dolazi do taloženja holesterola i formiranja plaka. Pucanjem plaka i formiranjem tromba dolazi do infarkta miokarda ili moždanog udara. Ove bolesti su tri puta češće kod osoba sa metaboličkim sindromom nego kod ostalih. Ako dožive srčani ili moždani udar ove osobe dva puta češće umiru. 
Poremećaji kod metaboličkog sindroma
 
Prvi i osnovni endokini poremećaj kod metaboličkog sindroma je neefikasnost inzulina, njegovo slabo delovanje u ćelijama masnog i mišićnog tkiva, gde bi šećer trebao da se potroši. Ta neefikasnost inzulina koja se stručno naziva insulinska rezistencija je genetski uslovljena. Gen ne dozvoljava preveliko trošenje energije, jer je čuva za vreme kada nema dovoljno hrane. U savremenom svetu uz obilje visokokalorične hrane i slabog trošenja energije delovanje tog gena nema više zaštitnu ulogu i dovodi do niza bolesti.
Organizam pokušava da reši insulinsku rezistenciju stvaranjem vise inzulina. Vrednosti insulina u krvi su povisene i on uspeva da održi normalan nivo glukoze u krvi. Osobe sa metaboličkim sindromom dugo imaju hiperinzulinemiju, uz normalnu ili malo povišenu glukozu na tašte. Test opterećenja glukozom nije normalan tj. pokazuje poremećenu toleranciju glukoze. Kod osoba sa inzulinskom rezistencijom lako se talože masti oko unutrašnjih orgama i one su obično gojazne, mada nekada mogu da imaju normalnu telesnu težinu uz povećan obim struka. Vremenom se pankreas, zbog znatno veće produkcije inzulina iscrpljuje i dolazi do manifesne šećerne bolesti (diabetes tip").

Značaj obima struka

Masno tkivo koje se taloži oko struga utiče na zdravlje. Ono je "nestabilno", lako ulazi u cirkulaciju, putuje krvlju i taloži se u krvnim sudovima. Masno tkivo nataloženo na zadnjici i bedrima onespokojava žene, ali ono nije opasno po zdravlje. Masnoća tih delova tela, locirana potkožno je "usidrena" ne dospeva u cirkulaciju te ne oštećuje krvne sudove. Za razliku od nje, visceralna masnoća - masnoća oko unutrašnjih organa koja širi struk struk ugrožava zdravlje. Sa medicinske tačke gledišta struk ne bi trebao da bude širi od 80 cm kod žena i 94 cm kod muškaraca po evropskim kriterijumima. Američki kriterijumi su blaži i navode da žene ne bi trebale da imaju struk širi od 88cm, a muškarci širi od 102cm. 

Šta da preduzmete

Da bi sprečili pojavu metaboličkog sindroma ili kod njegovog postojanja da bi smanjili rizika za nastanak kardiovaskularnih komplikacija i dijabetesa tip2 potrebno je da dijetalnom ishranom i povećanom fizičkom aktivnošću smanjite obim struka. Ako to učinite lakše ćete da normalizujete nivo glukoze u krvi i poboljšate lipidni starus. Ako ste pušač potrebno je da prestanete da pušite, jer ova nezdrava navika pojačava štetno dejstvo oksidativnog stresa. Povećajte fizičku aktivnost, promenite ishranu, povećajte unos vitamina D i obratite pažnjnju na crevnu mikrofloru.

Insulinska rezistencija i hiperinsulinemija dovode do niza biohemijskih poremećaja. Dovode do poremećaja nivoa masti u krvi - trigliceridi rastu, a "dobri" HDL holesterol pada. Višak inzulina dovodi i do porasta krvnog pritiska i poremećaja odnosa zgrušavanja krvi i razgranje krvnog ugruška. Tako nastaje sklonost ka trombozi što izaziva infarkt miokarda i moždani udar. 

Fizička aktivnost

Povećanom fizičkom aktivnošću možete da smršate i smanjite obim struka. Veropatno se pitate koliko treba da budete aktivni. To zavisi od opšteg zdravstvenog stanja, ali ne manje od tri do četiri puta nedeljno po 30 do 45 minuta brzog hoda. 

Mediteranska ishrana

Mediteranska ishrana blagotrvorno deluje na pojedine komponente metaboličkog sindroma - utiče na smanjenje obima struka, nivo holeterola i triglicerida u krvi, krvni pritisak i metabolizam glukoze. Zbog toga narodi Mediteranskih zemalja ređe oboljevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti. Mediteransku ishranu karakteriše unos nezasićenih masnih kiselina, najviše iz maslina i maslinovog ulja, svakodnevni unos voća, povrća, integralnih žitarica, mlečnih proizvoda sa niskim procentom masnoće, konzumacija ribe nekoliko puta nedeljno, korišćenje živinskog mesa, orašastih plodova i mahunarki, umereno svakodnevno korišćenje vina, uglavnom uz obrok, dok se crveno meso znatno manje konzmira.
 
Mediteranski način ishrane je dosta proučavan i uočeno je da povoljno utiče na smanjenje visceralne masnoće, lipidni status i metabolizam šećera. Zbog znatnog unosa antioksidanasa i antizapaljenjskog efekta ishrane bazirane na morskim ribama, orašastim plodovima, voću povrću i posnim mlečnim proizvodima, smanjuje rizik od nekih kardiovaskularnih bolesti i ublažava tegobe kod nekih autoimunih bolesti i uopšte povoljno deluje na zdravlje. 

Uloga crevne mikroflore

Novija istraživanja pokazuju da crevna mikroflora ima važnu ulogu u regulaciji gojaznosti. Uočeno je da bakterija Bifidobacterium lactis B420 može da ublaži neželjene efekte ishrane bogate zasićenim mastima. Pomenuta bakterija smanjuje oslobađanje LPS (lipopolisaharida) u krv. LPS podstiču zapaljenje. Smanjenjem nivoa ovog jedinjenja u krvi poboljšava se metabolizam glukoze i normalizuje izlučivanje inzulina. 

Značaj vitamina D

Osobe sa metaboličkim sindromom kod kojih još nije došlo do pojave kardiovaskularnih komplikacija i šećerne bolesti imaju niži nivo vitamina D u odnosu na zdrave ljude. Takođe je uočeno da osobe sa povišenim nivoom glukoze u krvi i poremećenom funkcijom beta ćelija pankreasa imaju nizak nivo vitamina D u krvi (ispod 20mg/ml). Zato autori studije smatraju da osobe sa metaboličkim sindromom treba da unose više vitamina D.