Dijabetesna polineuropatija

Dijabetesna polineuropatija je bolest živaca koja se javlja kod obolelih od šećerne bolesti. Zahvaćeni su periferni nervi kao i nervi koji regulišu rad unutrašnjih organa.

Uzrok bolesti nije potpuno jasan. Preovladava mišljenje da je to posledica loše ishranjenosti živaca nastale zbog poremećaja cirkulacije u sitnim krvnim sudovima, nagomilavanja masti u omotačima živaca i metaboličkim poremećajima u završnim delovima nerava.

Dijabetična polineuropatija je česta komplikacija šećerne bolesti. Ima je više od 80% dijabetičara. Na njenu pojavu nema uticaja visina šećera u krvi. Od većeg značaja je dužina dijabetičkog staža, mada se najteži oblici bolesti sreću kod osoba koje imaju dosta visok šećer u krvi. Sreće se podjednako kod muškaraca i žena, kod dece retko.
 
Ova komplikacija šećerne bolestu dugo ne daje tegobe ili su one diskretne. Prve tegobe su obično osećaj trnjenja, mravinjanja, pečenja, sevanja i bolova u nogama, najizraženije u tabanima. Tegobe su izraženije noću. Javljaju se i kao grčevi u listovima i stopalima, može i u rukama, ali znatno ređe. Osećaj može biti neobičan, kao da su noge stalno u čizmama. Bol može biti stalan tišteći ili žareći ili se javlja intenzivan sevajući bol u stopalima ili nogama. Mesecima pa i godinama pre ovih jasno izraženih tegoba može postojati smanjen osećaj vibracija, bola i temperature - periferna senzorna neuropatija. Bolesnici te promene ne primećuju ili im ne pridaju značaj.
 
Ređe su tegobe u smislu poremećaja pokretljivosti. Mišićna masa se smanjuje, kretanje je otežano u najtežim slučajevima nemoguće (paraliza). Gubitak mišićne mase je najizraženiji na stopalima. Ova komplikacija se javlja kod starijih dijabetičara. Mogu se javiti i promene na koži stopala, koja postaje suva, istanjena i lako puca. Nastaju sitne ranice (ulkusi).
 
Oštećenje autonomnih nerava (autonomna polineuropatija) dovodi do poremećaja rada mnogih unutrašnjih organa. Česte su smetnje varenja, posebno kod inzulin zavisnih dijabetičara (diabetes mellitus tipI). Ispoljavaju se mukom, povraćanjem, osećajem punoće u želucu nakon jela, podrigivanjem, gorušicom... Često imaju proliv (posebno noću). Proliv može da se smenjuje sa zatvorom. Javlja se i nemogućnost zadržavanja stolice (inkontinencija). Kod dijabetičara se češće javlja kamen u žuči, poremećaji mokrenja, impotencija i nagli pad krvnog pritiska nakon ustajanja.
 
Erektilna disfunkcija (impotencija) može biti povremena ili stalna. Ako se nakon davanja injekcije papaverina u penis ne postigne erekcija znači da impotencija nije psihičke prirode, već je posledica oštećenja nerava i krvnih sudova.
 
Postavljanje dijagnoze bolesti nije teško na osnovu podatka da osoba godinama poluje od šećerne bolesti i ima karakteristične tegobe. Može se potvrditi nalazom smanjenja brzine provodljivosti inpulsa kroz živac (elektromioneurografija - EMNG). Pošto bolest počinje podmuklo neophodan je neurološki pregled svakog dijabetičara i preduzimanje preventivnih mera, ne čekajući da se pojave tegobe.
 
Kod dijabetične polineuropatije mnogo se više može učiniti u prevenciji nego lečenju. Bolest se može sprečiti održavanjem glukoze u normalnim vrednostima. Svaka vrednost iznad normale može dovesto do polineuropatije. Takođe je važno da se nivo holesterola i triglicerida drži u normali, da se izbegava pušenje, alkohol, a gojazni moraju da normalizuju težinu.
Bolovi se mogu ublažiti fizikalnom terapijom. Kod osoba sa tegobama od strane organa za varenje ograničene rezultate daje Metoklopamid. Pražnjenje želuca se može poboljšati Cisapridom. Kod proliva se koristi loperamid i antibiotici ako se dokažu bakterije u stolici. Klonidin moze smanjiti proliv. Neki ga ne mogu koristiti jer im znatno obara krvni ptitisak.