Dijabetesno stopalo

Dijabetesno stopalo je veliki problem obolelih od šećerne bolesti. To je česta i ozbiljna, hronična komplikacija dijabetesa, nastala kao posledica promena na nervima i krvnim sudovima, komplikovanih infekcijom.

Dijabetesno stopalo čine promene na koži, mišićima i kostima obolelih od šećerne bolesti. To su defekti kože (ulceracije), koje mogu biti sa infekcijom ili bez nje, različiti deformiteti stopala, hronični otoci, ishemične promene, nekroza i gangrena. 

Faktori rizika

Dijabetesno stopalo se obično javlja kod osoba koje boluju od šećerne bolesti duže od deset godina. Češće je kod muškaraca, posebno onih koji loše regulišu šećer u krvi i imaju i druge komplikacije dijabeta (kardiovaskularne, očne i burežne). Ova komplikacija se češće javlja kod pušača i osoba koje ne obraćaju dovoljno pažnje nezi stopala. Nošenje neudobne obuće favorizuje nastanak ove teške komplikacije.

Svaka promena na koži stopala, ako se zanemari, može voditi u krajnjoj liniji ka amputaciji dela i celog stopala. Rizik od amputacije je veći ako postoje promene na nervima nogu (periferna neuropatija), koje su praćene gubitkom osećaja za bol. Taj osećaj ima zaštitnu ulogu, jer upozorava bolesnika da ima neki problem sa stopalom. Zbog smanjenog osećaja za bol ili njegovog gubitka dijabetičari često ne primete početne promene na koži, već ih uoče kada su uzele maha i teže se leče. Crvenilo kože, žulj, krvarenje ispod njega, pukotine kože (ragade) i druga oštećenja kože, nastala nošenjem neudobne obuće, ne retko budu početne promene koje se završe amputacijom. Koštani deformiteti topala, kao što su čukljevi, takodje, predstavljaju rizik. Oslabljen ili ugašen puls na stopalu, koji označava perifernu vaskularnu bolest, patološke promene na noktima (urastao nokat, trofičke promene), predhodne ulceracije ili amputacije prsta predstavaljaju povećan rizik od amputacije stopala.

Najčešći uzrok ulceracija je neuropatija uz deformitet i traumu, nastalu nošenjem tesne obuće. Dijabetesno stopalo se šematski deli na dva tipa:

  • neuropatsko stopalo gde dominiraju promene na nervima (neuropatija), a cirkulacija je još uvek zadovoljavajuća
  • neuroishemično stopalo kod koga osim promena na nervima postoji i loša cirkulacija (puls na krvnim sudovima stopala se ne pipa) 

U oba tipa infekcija dodatno komplikuje situaciju. Ulceracija ili neko drugo oštećenje kože predstavlja ulazna vrata za infekciju. Infekcija koja se kod dijabetičara teško leči razjeda tkiva stopala, pa i kosti , što je uzrok kasnije amputacije.

Preventiva

Sprečavanje promena na nervima i krvnim sudovima (neuropatija i angiopatija) se vršu prestankom pušenja i dobrom regulacijom dijaetesa tj. održavanjem glukoze u normalnim granicama. Svako povećanje šećera u krvi iznad normalnog je rizik za ova ošećenja. 

Dijabetičari treba svakodnevno nakon pranja nogu da lepo pogledaju stopala. Svaka i najmanja promena, kao mala pukotina ili ranica je razlog za odlazak lekaru. Noge treba nakon pranja brižljivo osušiti, jer to smanjuje rizik od gljivične infekcije. Nokti treba pažljivo da se seku, da bi se izbegla povreda. Koža stopala se negije hranljivim kremama bez mirisa. Obuća treba da bude udobna. Najbolje je nositi ortopetsku, načinjenu prema sopstvenom stopalu. 

Lečenje

Lečenje dijabetesnog stopala sprovode dijabetoloh vaskularni hirurg, ortoped i neurolog. Lečenje ulceracija zahteva svakodnevno čišćenje rane i prekrivanje uz uporno lečenje infekcije. Infekcije su mešovite. Započinje se lečenje antibioticima širokog spektra dok ne stigne rezultat brisa uzetok iz dubljih delova rane. Faktori rasta i kožni grafovi od ekvivalenta humane kože dobijenih tkivnim inženjeringom su idealno rešenje, ali na žalost, nije u široj primeni. U slučaju gangrene vrše se incizije, drenaže i manje amputacije. U slučaju širenja infekcije vrše se opsežnije anputacije stopala pa i potkolenice. Ako postoji periferna vaskularna bolest vrši se hiruška revaskularizacija (arterijski bypass i angioplastika).