Šećerna bolest – Diabetes melitus tip 1 (diabetes mladih)

Diabetes melitus tip 1 je šećerna bolest, koja se javlja pretežno kod mlađih od trideset godina i to najčešće u pubertetu. Zbog toga se često naziva juvenilni dibetes ili diabetes mladih.

Kod ovog oblika šećerne bolest oštećene su ćelije pankreasa (beta ćelije), koje stvaraju inzulin. Inzulina skoro uopšte nema u krvi, a glukagon je povišen. Dok je glukoza u krvi  povišena, ćelije jetre, mišića i masnog tkiva ne samo da  ne mogu da je iskoriste i trpe zbog toga, već je i same oslobađaju.

Uzrok

Ćelije pankreasa, odgovorne za stvaranje inzulina, neophodnog za metabolizam glukoze, su oštećene. To može biti posledica zapaljenja ili delovanja otrovnih materija. Ovi faktori pokreću autoimuni proces tokom koga antitela iz krvi napadaju i uništavaju ćelije sopstvenog pankreasa. Zapaljenje mogu izazvati virusi (zauške, rubeola, koksaki virus B4) i toksini, kao otrov za miševe i hidrogen cijanid. Ovaj proces se odvija kod osoba koje imaju naslednu sklonost ka šećernoj bolesti.

U prvim nedeljama bolesti, kao i neko vreme pre njenog javljanja u krvi su prisutna antitela koja napadaju beta ćelije gušterače. Ta cirkulišuća antitela (ICA) se sreću kod 85% obolelih, dok ih kod zdravih nema.

Kod dece koja imaju obolele od diabetesa u porodici, i sama su nosioci gena, odgovornih za nastanak ove bolesti, pankreas mogu da ostete antitela protiv belančevina kravljeg mleka. Zbog toga ne preporučuje takvoj deci davanje kravljeg mleka u prve dve godine života.

Šećerna bolest se češće javlja u jesen i zimu i najčešće kod dece od 11. do 13. godina, kada naglo počinju da se luče polni hormoni i hormon rasta.

Tegobe (simptomi)

Tegobe zavise od brzine razvijanja bolesti. Obično se prvo javi učestalo, obilno i noćno mokrenje (polakizurija, poliurija i nikturija). Zatim postoji pojačano žeđanje, zamagljen vid i gubitak telesne težine, iako je apetit normalan ili pojačan. Oboleli oseća umor i slabost. Kada naglo ustane ili dugo stoji oseća vrtoglavicu i zujanje u ušima, vid mu je zamagljen, a može čak i da kolabira (posturalna hipotenzija).

Kasnije, ako se bolest razvija sporije, slabost se pojačava i javlja se osećaj trnjenja. Ako se bolest naglo razvija dolazi do mučnine, povraćanja i razvija se diabetesna ketoacidoza. Bolesnik je pospan, zatim se razvija stupor pa čak i koma. Disanje je ubrzano (Kusmaulovo), a dah miriše na aceton (ketoacidoza). Nizak krvni prizisak u ležećem položaju je loš prognostički znak.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja jednostavno nalazom povišene vrednosti glukoze (šećera) u krvi.  Glukoza se meri ujutru na tašte (pre doručka, a nakon gladovanja od 8 sati). U koliko je vrednost glukoze iznad 7mmol/l, to je dovoljno za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti. Još jedan od kriterijuma je glukoza izmerena u bilo kojem delu dana iznad 11.1 mmol/l.

Ako glikemija ujutru na tašte ima vrednosti između 6.1 i 7mmol/l radi se test opterećenja glukozom (test o-GTT ). Izvodi se ujutru nakon osmočasovnog gladovanja. Uzme se krv za glikemiju na tašte, zatim osoba popije 75g glukoze rastvorene u 300ml vode u, roku od 5 minuta. Glikemija se određuje nakon dva sata. Rezultat je normalan ako je glikemija manja od 7.0mmol/l. Vrednost glikemije iznad 11.1 mmol/l - šećerna bolest. Vrednost iznad 7.8 do 11.1mmol/l  – poremećena tolerancija glukoze. Vrednost glikemije od 6.1 do 7mmol/l - poremećena glikemija na tašte.

Lečenje

Dijabetes tip 1 se leči inzulinom. On se aplikuje potkožno, najčešće u predelu nadlaktice, nadkolenice, stomaka i kukova. Daje se 20 do 30 minuta pre jela. U početku su doze inzulina manje. Takođe su niže kod osoba koje nisu gojazne. Inzulinska terapija sa jednom ili dve dnevne doze sve više ustupa mesto intenziviranoj inzulinskoj terapiji gde se koriste niže doze inzulina koje se aplikuju više puta dnevno (tri do pet puta). Intenzivina inzulinska terapija odlaže pojavu komplikacija dijabetesa.