Parodontitis (paradentoza)

Parodontitis je veoma česta, podmukla bolest koja u početku ne daje naročite tegobe, a kada se javi obilno krvarenje, pomeranje zuba i neprijatan miriris obično je kasno.

Paradentoza ili parodontoza je u narodu odomaćen izraz za zapaljenje potpornog aparata zuba - parodontitis. Potporni aparat zuba (parodont) čine deo vilice u kome je smešten zub (alveola), tkivo koje povezuje alveolu kosti sa korenom zuba (paradontni ligament) i spoljašnji omotač korena zuba (zubni cement). Kod paradentitisa zapaljeno je tkivo koje drži zub u vilici.

Oblici paradentoze

Agresivni (juvenilni) parodontitis se javlja kod mladih ljudi. Brzo napreduje. Kod sredovečnih ljudi javlja se hronični oblik bolesti, koji se polako razvija. Oba oblika mogu da budu lokalizovana kada zahvataju manji deo vilice ili generalizovana kada proces zahvati više od trećine parodonta.

Uzrok

Iako postoji nasledna predispozicija za razvoj parodontoze glavni uzrok bolesti je loša higijena, koja omogućava nakupljanje bakterijskih naslaga - zubnog plaka. Plak je glavni uzrok zapaljenja i uslov formiranja zubnog kamenca. Kamenac čine mineralizovane bakterije. Neravan je, te se na njemu se lako zadržavaju i razmnožavaju bakterije koje izazivaju zapaljenje desni i potpornog aparata zuba (paradonta). Zapaljene desni vise nisu normalno ružičaste već postaju crvene i lako krvare. To dovodi do zapaljenja dubljeg tkiva, paradonta i nastaje neizlečiva paradentoza. Zapaljno potporno tkivo se "topi", nastaju šupljine tzv. parodontni džepovi nepristupačni za čišćenje i bolest još brže napreduje.

Pušenje pogoduje paradontozi jer isušuje sluzokožu i otežava prirodno ispiranje pljuvačkom. Pogoduje nastanku plaka i kamenca. Pušači četiri puta češće oboljevaju od nepušača. Škrgutanje zubima oštećuje potporni aparat i vodi ka bolesti. Veliki rizik za nastanak bolesti imaju i dijabetičari. Kod njih je bolest posledca poremećene cirkulacije krvi i velikog sadržaja šećera u pljuvački što pogoduje razmnožavanju bakterija. Kod osteoporoze u sklopu opšteg gubitka koštane mase dolazi do smanjenja mase vilice što je jedan od uslova za razvoj bolesti. Ugrožene su i osobe koje boluju od autoimunih bolesti.

Trudnice su zbog uticaja hormona sklone zapaljenju desni tj. gingivitisu, koji se nakon porođaja obično smiruje. Ako se adekvatno ne leči može da vodi u paradontozu. Paradontoza se često javlja kod žena u menopauzi. To je posledica smanjenja estrogena koji izaziva smanjenje koštane vilice i zbog toga podstiče bolest. Starenje takođe utiče jer je praćeno smanjenim lučenjem pljuvačke koja ima zaštitnu ulogu.

Simptomi

U početku su simptomi paradontoze diskretni, što je razlog kasne dijagnoze i loše prognoze bolesti. Pacijenti obično ne obraćaju pažnju na povremena slaba krvarenja. Zatim uoče da gingive menjaju boju, postaju crvene ili ljubičaste i češće krvare. Mogu da osećaju čudan ukus u ustima, a okolina oseća neprijatan miris. Kada primete gnoj između zuba, povećanje razmaka između njih, klaćenje zuba, osete bol u zubima i desnima, bolest je već uzela maha i sledi ispadanje zuba.

Lečenje

Paradontitis je neizlečiva bolest. Međutim, tok bolesti može da se uspori. Osnovni cilj lečenja je uklanajnje plaka i lečenje zapaljenja. U početnom paradontitisu terapija se sastoji u uklanjanju plaka i zubnog kamenca, kao i poliranje zuba. Plak se formira svakodnevno i zato je potrebno da se pravilnim pranjem zuba neprekidno uklanja.

Kod uznapredovalog paradontitisa koristi se antibiotik, paradontni džepovi se stručno čiste i poliraju se korenovi zuba (kiretaža). U najtežim slučajevima zubi se međusobno fiksiraju. Savremeno lečenje ide u pravcu ugradnje veštačke kosti na mestu gde se kost resorbovala.

Oralna higijena

I pored savremenog lečenja pravilno pranje zuba je osnova prevencije i lečenja paradontitisa. Za čišćenje zuba treba da se koristi mekana četkica (soft, sensitive), zubni konac i interdentalna četkica za prostore između zuba. Pasta za zube treba da bude blaga, bez granula da ne bi iritirala desni. Preporučuju se paste na biljnoj bazi ((kamilica, žalfija). Postoje i specijalne paste koje deluju antizapaljenjski.

Potrebno je da se koriste tečnosti za ispiranje usta. Takozvani osveživači daha mogu da se koriste svakodnevno. Prednost treba dati onima bez alkohola jer on isušuje sluzokožu. U periodima kada je zapaljenje izraženije koriste se antiseptički rastvori. Stariji antiseptični rastvori na bazi hlorheksidina su efikasni. Povremeno se prekida njihovo korišćenje jer mogu da dovedu do promene boje zuba, ukusa i promena na jeziku. Noviji preparati na bazi oktenidina imaju bolje delovanje, a nemaju neželjena dejstva. U oralnu higijenu spada i profesionalno čišćenje kamenca onliko često koliko se brzo stvara.

Preventiva

Da bi se suzbila bolest najvažnija je redovna poseta stomatologu - na šest meseci. On može da uoči početni paradontitis pre no što se jave tegobe i da napravi plan lečenja. Ništa manje važno je i pravilno čišćenje zuba. Idealno bi bilo da se zubi peru posle svakog obroka. Mnogi to i čine, ali konzumiranje kafe, sokova i voća ne smatraju obrokom.

Prognoza

Paradentoza je neizlečiva bolest. Kada se jednom pojavi napreduje sporije ili brže. Od paradentoze treba razlikovati zapaljenje desni (zubnog mesa). To je izlečiva bolest koja se srtučno naziva gingivitis. Na nelečen gingivitis često se nadovezuje neizlečiva paradontoza.