Kako se vadi krpelj?

Ako idete na izlet ili u park znajte da krpelji vrebaju u travi i vi možete postati njihov izvor hrane. Najbrojniji su i najaktivniji upravo sada u proleće, zatim u rano leto, retko u jesen.

Za razvoj i razmnožavanje krpelja neophodna je krv, koju oni najčešće dobijaju sisanjem divljih i domaćih životinja, ređe čoveka. Sa posisanom krvlju mogu da pokupe izazivače Lajmske bolesti, erlihioze ili virusnog krpeljnog meningoencefalitisa i da vam ih prenesu (više o bolestima). 

Kako se vadi krpelj?

Najbolje da vam krplja izvadi lekar. Međutim, ako niste u situaciji da do njega dođete za nekoliko sati mođete ga izvaditi sami. Ranije se savetovalo da krpelja ošamutite nekim jakim mirisom, kao što su alkohol, benzin ili aceton i da če on izaći ili ćete ga lakše izvući. Takav atak kod krpelja izaziva stres i on zbog toga izbacuje slinu u kojoj se mogu naći izazivači bolesti koje on prenosi. U panici on se može dublje uvući u kožu.

Za vađenje krpelja pripremite pincetu i veću iglu za davanje injekcija ili običnu šivaću iglu. Dezinfikujte ih alkoholom ili u plamenu upaljača. Pincetom lagano uhvatite krpelja što bliže površini kože. Polako povlačite, bez cimanja i gnječenja krpelja. Istovremo lagano okrećite pincetu levo – desno. Može vam se desiti da odkinete veći deo krpelja (stomačno-grudni deo), a da rilica ostane u koži, kao crna tačka. Nju vadite sterilnom iglom. Lakše će vam biti iglom za davanje injekcija. Ako nabavite deblju bocnite vrh ispod rilice tako da ona upadne u unutračnjost igle. Običnom iglom vadite kao čto bi izvadili trn ili ljuskicu iz kože.

Ako krpelj nije pre početka vađenja ubacio slinu to sada ne može da učini i ne može da vas zarazi, pa nije strašno ako ne možete da izvadite rilicu. Kasnije će se ona resorbovati ili će je koža odstraniti. Nakon vađenja krpelja operite ruke i kožu vodom i sapunom. "Operisano" mesto dezinfikujte alkoholom ili povidon jodom u zavisnosti šta imate.

Bolje je sprečiti

U prirodi nosite odecu dugih rukava i nogavica, bolje svetlih boja, jer ćete tako lakše uočiti tamnog krpelja. Krećite se raščišćenim stazama, a ne hodajte kroz travu i grmlje, ne ležite na travi, jer krpelji svoje žrtve čekaju stojeći na vrhu visoke trave ili na grmu.

Otkrivene delove tela namažite ili poprskajte sprejom protiv krpelja (repelenti). Dejstvo im traje 4 do 6 sati. Ako je repelent u spreju prskajte ga na kožu napolju i nikada u blizini hrane. Deci se repelenti ne stavljaju na glavu i ruke, jer imaju obicaj da stavljaju prste u usta.

Po povratku iz prirode odeću operite, a telo se pažljivo pregledajte. Krpelj ne ujeda odmah. Obično se uspuže uz noge ili ruke i satima traži mesto gde ima dosta krvi. Možete ga uloviti pre no što vas ujede. Ujede najčešće ispod pazuha, oko pupka, ispod dojki, na preponama, oko polnih organa, iza ušiju, a kod dece i na kosmatom delu glave. On prvo buši kožu, a tek kasnije siše krv, tako da je moguće pronaći ga i izvaditi pre toga.

Ako vodite kućnog ljubimca u prirodu po dolasku kući potražite i izvadite krpelje. Kod pasa krpelji se nalaze na prednjem delu tela, najviše na glavi iza ušiju.

Osobe koje se često kreću po šumama ili livadama bi trebale da se vakcinišu. Vakcina protiv krpeljnog meningoencefalitisa se daje u mišić. Prve dve doze se daju u razmaku od jednog do tri meseca, a treća doza nakon devet meseci do godinu dana. Sledeće vakcine u cilju održavanja zaštite mogu da se daju na tri do pet godina.

Protiv lajmske bolesti ne postoji vakcina. Mesto ujeda povremeno pogledajte. Ako primetite da se pojavilo crvenilo znači da ste dobili Lajmsku bolest pa je neophodno da se javite lekaru za terapiju.