Odvikavanje od lekova za smirenje

U današnje vreme se lako poseže za lekovima za smirenje. Iako nije dozvoljeno, oni se lako mogu kupiti i bez recepta. Posle više meseci, još češće godina korišćenja pri pokušaju odvikavanja ljudi se sreću sa brojnim tegobama, koje se mogu ublažiti pravilnim ukidanjem leka.

Šta pijemo za umirenje?

Lekovi koji umiruju se zovu sedativi (sedacija u prevodu znači smirenje). Stručno se nazivaju anksioliticima ili anksiolitičkim sedativima. Od anksiolitika se najčešće koriste benzodiazepini u koje spadaju diazepam (poznatiji po fabričkim imenima Bensedin, Apaurin i Valijum), bromazepam (lexilium, Leksaurin), oksazepam, medazepam, alprazolam, lorazepam. Od svih benzodiazepina najviše se koriste Densedin i Bromazepam. Lekari opšte prakse ih lako propisuju. U Srbiji nemaju pravo da propisuju druge psihoaktivne supstance bez izvestaja psihijatra. Ljudi nazivaju lekovima za smirenje i antidepresive, koji imaju drugačije dejstvo.

Delovanje benzodiazepina

Benzodiazepini umiruju, smanjuju osećaj uzbuđenosti, napetosti, napade bezrazložnog straha, koji mogu biti praćeni fizičkim tegobama kao što su znojenje, lupanje srca, bol u grudima, drhtanje, osećaj nedostatka vazduha, ublažavaju osećaj teskobe. Osim toga, opuštaju mišiće (miorelaksantni efekat) pa vam ih propisuju kada imate išijas, smanjuju grčeve i lagano snižavaju krvni pritisak. U većoj dozi uspavljuju, ali ne leče uzrok nesanice.

Kako se koriste sedativi?

Sedativi su korisni ako se uzimaju u kraćem vremenskom periodu i po preporuci lekara. Mnogi pacijenti nastavljaju da piju sedativ i kada više nije potrebno. Pomažu im i lekari, jer većina propisuje sedative umesto da uputi pacijenta psihijatru. Sa druge strane i mnogi pacijenti odbijaju da idu spihijatru, jer se nepotrebno stide.
Mnogi pacijenti iz straha od zavisnosti uzimaju lek u manjoj dozi ili neredovno tako da umanjuju njihov pozitivan efekat. Iz istog razloga tako piju i antidepresive pa čak i lekove koji ne izazivaju zavisnost. To onemogućava izlečenje.

Tolerancija

Vremenom anksiolitičko delovanje leka slabi. Da bi se postigao isti efekat potrebna je veća doza leka. To se naziva tolerancija na lek. Ako ste postali tolerantni na jedan benzodiazepin, možete biti tolerantni na drugi koji niste pili. To je unakrsna tolerancija.

Zavisnost

Zavisnost od benzodiazepina se razvija relativno brzo, za 3 do 4 meseca. Kod onih sa kraćim poluživotom (Lorazepam, Oksazepam) može već za 6 nedelja. Oni daji i težu apstinencijalnu krizu po prestanku korišćenja leka. Što je doza leka veća - veća je i šansa da se razvije zavisnost, mada se ona moze javiti i kod terapijskih doza. Lakše se javlja kod osoba koji imaju druge oblike zavsnosti, kao što su pušenje, alkoholizam, klađenje ili kockanje.

Zavisnost može biti psihička i fizička. Kod psihičke osoba žudi za korišćenjem leka i plaši se kada ga ne popije. Koristi ga kad god se nađe pred nekim problemom ili jednostavno ga koristi da bi se osećala bolje. Ne smatra da je pogrešno što koristi sedativ i nastoji da nikada ne bude bez njega.

Fizička zavisnost je navikavanje organizma na stalno prisustvo leka. Ako se lek iz nekog razloga ne popije u uobičajeno vreme dolazi do burne reakcije organizma, apstinencijalne krize.

 
 

Apstinencijalna kriza

Apstinencijalna kriza je znak da organizam ne može bez benzodiazepina. Javlja se pri naglom prestanku korišćenja leka. Kod kratko delujućih lekova javlja se već za nekoliko sati, kod dugodelujućih (diazepam) za nekoliko nedelja.

Anksioznost se pojačava, osoba je razdražljiva, oseća mučninu, gubi apetit, ima nesanicu, glavobolju, bolove u mišićima, ubrzan srčani rad, podrhtavanje ruku, vrtoglavicu, teško se koncentriše. Među brojnim tegobama ovo su tek najčešće. U težim slučajevima osoba je jako konfuzna, ne može da radi, oseća da će "poludeti", pa čak dobija halucinacije i grčeve (konvulzije).

Apstinencijalni simptomi su teži kod benzodiazepina sa kraćim dejstvom, kod osoba koje su koristile veću dozu ili su imale veće psihičke probleme. Većina simptoma apstinencije se gubi u periodu od 4 do 12 nedelja, a nekad tek za godinu dana. Problem je u tome što se osoba u tom periodu ponovo vraća sedativima. Ponekad i sami lekari ne znaju da su tegobe koje pacijent oseća posledica hemijskih promena u njihovom organizmu, nastalih prekidanjem korišćenja leka (ili znatnim smanjenjem doze), pa im propisuju druge sedative ili antidepresive, što stvara začaran krug iz koga je teško izaći. 

Prevazilazenje krize

Od sredstava za umirenje se možete odvići, bez opasnosti od apstinencijalne krize. Važno je da znate da nećete poludeti, da vam se neće desiti ništa strašno, nećete teško patiti, niti umreti. Potrebno je da se lek postepeno ukida. Najpre se doza leka smanji za 25 do 50%, od početne doze, a zatim po 10 do 20% od poslednje doze u razmaku od 3 do 5 dana. Dužina odvikavanja nije ista za sve sedative i sve zavisnike i traje od mesec do godinu dana. Neki bolesnici kriju od lekara dozu leka ili dužinu korišćenja, što je pogrešno, jer onemogućava pravilno planiranje odvikavanja.
 
Od sedativa treba da se odvikavate uz pomoć psihijatra. On će proceniti potrebnu brzinu ukidanja leka i uvesti neki drugi lek, ako je potrebno, da bi se uklonile tegobe koje imate.