Sunčanica i drugi zdravstveni problemi izazvani vrućinom

Po vrućem, sunčanom vremenu mnogi ljuvi više vremena provode na ulici. Međutim, kombinacija toplote i visoke vlažnosi vazduha može biti opasna po zdravlje, naročito starijih i dece, kao i osoba koje rade na otvorenom.

Dan ili dva sa visokom temperaturom po pravilu nisu problem za zdrave ljude. Ipak ako vrućina potraje može da se javlje iscrpljenost, sunčanica, pa čak i toplotni udar.

Čovekov organizam se od vrućine brani pojačanim znojenjem, širenjem krvnih sudova kože i ubrzanim srčanim radom. Ako je boravak na visikoj tmperaturi duži, a pri tome ne unosimo dovoljno tečnosti može doći do gubitka tečnosti, soli i drugih elektrolita što može dovesti do toplotne iscrpljenosti.

Na toplotnu iscrpljenost su ostljivije starije osobe, osobe sa povišenim krvnim pritiskom i osobe koje su fizički aktivne na visokoj temperaturi. Tegobe se mogi javiti odmah, ali i nekoliko dana nakon boravka na jako visokoj temperaturi. Prvo se javlja žeđ, umor, slabost, vrtoglavica, glavobolja, mučnina i pomućen vid. Ako se ove tegobe zanemare može se javiti povraćanje, mišićni grčevi, a čovek postaje apatičan ili pada u nesvesti. Koža mu je bleda, vlažna, orošena hladnim znojem, temperatura tela je normalna ili samo malo povišena, puls ubrzan, a disanje pliće.

Osobe koje su pod povećanim rizikom od toplotne iscrpljenosti treba da izbegavaju duži boravak na suncu. Deca i starije osobe ne bi trebali da borave na suncu u delu dana kada je njihova senka kraća od njihove visine. Izbegavati veću fizičku aktivnost po vrućini. Ako se oseti neki od simptoma koji ukazuje na razvijanje toplotne iscrpljenosti popiti puno tečnosti, vodu i bezalkoholne napitke. Nekima po vrućini primamljivo deluje hladno pivo. Međutim, ono kao i druga alkoholna pića otežava termoregulaciju. Zatim se treba istuširati i potražiti klimatizovanu prostoriju.

Pri dužem boravku na suncu može doći do sunčanice. Posebno su joj sklona deca i ćelave osobe, naročito ako su bez kačketa ili šešira. Osoba pogođena sunčanicom oseća mučninu, vrtoglavicu, često glavobolju. Ako se nakon toga ne skloni sa sunca, što se najčešće dešava tinejdžerima, gubi svest. Kod male dece roditelji sunčanicu prepoznaju po tome što dete klone, dok veća deca i odrasli mogu biti uznemireni. Ruke i noge su tople, koža je orošena znojem. Telesna temperatura je normalna ili malo povišena. Nekada se kod sunčanice tegobe osete tek kasnije kada osoba više nije na suncu. Tegobe su slične, ali blaže i duže traju. Osoba je vruća, zajapurena iako više nije na suncu. Oseća se loše, kao da će da se razboli, ima glavobolju, mučninu i pospana je.

Osobama koje obavljaju težak fizički posao po jako vrućem vremenu mogu se javiti toplotni grčevi. To se može desiti osobama na godišnjem odmoru koje se nisu aklimatizovale, a počele su intenzivno da se bave sportom. Zbog velike vrućine i intenzivnog rada osoba se obilno znoji, čime gubi mineralne soli. Zbog toga se javljaju bolni grčevi mišića ruku, nogu ili trbuha. Ako u takvoj situaciji osetite bol u mišićima potrebno je odmah da prekine posao ili bavljenje sportom, da sednete u hladovinu, da pijete vodu, voćne sokove i mineralnu vodu. Potreban vam je odmor od nekoliko sati.

Najteži zdravstveni problem koji se može javiti pod uticajem velike letnje vrućine je toplotni udar. Kod njega organizam prestaje da se znoji i gubi mogućnost regulacije temperature. Temperatura tela rase i za desetak minuta može dospeti do 40 stepeni. Pre toga osoba pogođena toplotnim udarom obično oseća mučninu, vrtoglavicu, glavobolju, srce joj radi ubrzano. Ako se ne skloni sa sunca i ne preduzme ništa da se rashladi, može da se onesvesti, a u najtežim slučajevima može doći do smrti. Toplotni udar nekada može da nastane naglo bez upozoravajućih tegoba.

Koža osobe pogođene toplotnim udarom je crvena, topla i suva, jer nema znojenja. Telesna temperatura je visoka, a čovek je bez svesti. Ko se nađe u njegovoj blizini mora odmah da pozove hitnu pomoć, da ga prenese u hlad i poliva hladnom vodom. Rashlađivanje se vrši sve dok temperatura ne padne ispod 38 stepeni.

Izbegavate veću fizičku aktivnost u najtoplijem delu dana, jer će vam ona doneti više zla nego koristi. Kupovinu obavite u ranijim jutarnjim satima. Prostorije u kojima boravite treba da budu dobro provetrene. To uradite što ranije, otvorite prozore i rashladite stan. Nakon toga spustite roletne. Ne oslanjajte se samo na klima uređaj.

Nosite laganu odeću i obuću, svetle boje od prirodnih materijala, najbolje od pamuka. Takva odeća odbija toplotu i dobro "diše". Najbolje da je komotna-lepršava. Deci stavljajte šeširić kad god izlazite napolje, ne vozite ih u zagrejanim kolima i ne ostavljajte ih u parkiranim. Kačket treba da nose sve osobe koje imaju malo kose, bez obzira da li su ćelave ili je kosa kratka.

Da bi se izbegao prekomerni gubitak tečnosti znojenjem (dehidratacija organizma) potrebno je da unosite više tečnosti, uključujući i mineralnu vodu, jer sadrži elektrolite. Pijte vodu pre izlaska napolje, sa sobom ponesite flašicu vode i pijuckajte po malo ne čekajući da ožednite. Nakon povratka u kuću popijte neki sok ili vodu. Pod posebnom opasnošću da izgube dosta soli su srčani bolesnici koji su na neslanoj dijeti ili koriste diuretike. Njima je najlakše da nadoknade elektrolite povećanim unosom voća i povrća.