Mikoplazma - mycoplasma

Mikoplazma je veoma česta polno prenosiva bolest i izazivač infekcija mokraćnih puteva.

Šta je mikoplazma

Mikoplazma je vrsta bakterija koja nema ćelijski zid tako da živi u drugim bakterijama. Postoji više od 70 vrsta mikoplazmi. Sve se one genetski razlikuju, tako da stečena otpornost organizma prema jednoj vrsti ne štiti od ostalih. Zbog toga su infekcije mikoplazmom veoma raširene. Najčešće prisutne mikoplazme, za koje je dokazano da su izazivači polnih bolesti čoveka, su mycoplasma hominis i mycoplasma genitalium, kao i ureaplasma ureticum (takođe vrsta mikoplazme).

Mikoplazma je čest stanovnik polnih organa čoveka. U vagini žena obično ne izaziva tegobe, osim ako nije udružena sa drugim infekcijama. U ostali ženskim polnim organima izaziva zapaljenja koja se mogu komplikovati sterilitetom.

Simptomi mikoplazme kod žena

Većina žena inficirana mikoplazmom nema nikakve simptome ili su oni tako blagi da im ne pridaje značaj. Žena može osećati svrab u vagini, peckanje prilikom mokrenja ili bolove tokom polnog odnosa. Nekada primećuje pojačan vaginalni sekret, oseća napetost u donjem delu trbuha ili čak bol. Mikoplazma može biti uzrok neurednog intermenstrualnog krvarenja ili muke, povraćanja i povišene temperature.

Simptomi mikoplazme kod muškaraca

Kao i kod žena, najveći broj muškaraca nema nikakve tegobe i to je glavni razlog velike raširenosti infekcije mikoplazmom. Muškarci najčešće osećaju peckanje prilikom mokrenja i primećuju sekret iz mokraćne cevi. Sekret može biti bistar ili gnojan i često izaziva crvenilo na glaviću. Ređe su simptomi zapaljenja mokraćne cevi jasno izraženi i ispoljavaju se učestalim bolnim mokrenjem. Mikoplazma može izazvati rapaljenje zglobova (artritis) sa bolovima i otocima.

Komplikacije

Zapaljenje jajovoda mikoplazmom dovodi do njihovog suženja ili neprolaznosti što otežava ili potpuno enemogućava oplodnju. Nekada dolazi do slepljivanja resica jajovoda. Oni propuštaju kontrast pri histerosalpngografiji i čini se da je prolaznost normalna, ali je prihvatanje oplođene jajne ćelije od strane resica i njen transport ka materici nemoguć. Kod muškaraca mikoplazma, takođe, može biti uzrok steriliteta.

Dijagnoza

Mikoplazma može da se dokaže izolovanjem bakterije iz brisa grlića materice, uretre ili mokraće. Može se dokazate otkrivanjem antitela. Koriste se PCR test ili bojenje DNK. Najefikasnija je dijagnoza  kombinacijomdva testa. Npr. Mycoplasma genitalium ne može da se dokaže kulturom bakterije takoda se dobija lažno negativan rezultat. Najpreciznija metoda je PCR test.

Terapija

Mikoplazma se leči antibioticima. Bakterija je uglavnom osetljiva na tetracikline (Doxycyclin i sl.) koji se primenjuju 10 do 14 dana, makrolide (eritromicin) i piranozide (klindamicin, linkomicin). Ako se bakterija izoluje iz mokraće ili brisa i uradi antibiogram, onda moze da se koristi antibiotik na koji je najosetljivija. Lečenje je efikasno samo ak se leče oba partnera. U toku terapije je neophodna apstinencija.

Preventiva

Bolest se moze sprečiti stalnim korišćenjem prezervativa. Mogući su i drugi putevi prenošenja osim polnog odmosa, jer je mikoplazma izolovana i kod devojaka koje ih nisu imale. Do infekcije teže dolazi ako je imunitet jači. Zato treba da se koristi zdrava ishrana, da se izbegava stres, svakodnevno obezbedi odmor i dovoljno noćnog sna. Povoljno deluje šetnja, fitnes, bavljenje sportom, druženje i bavljenje nekim hobijem. Izbegavati stvari koje mogu da smanje otpornost sluzokože kao tampone, tanga gaćice, unihop, tesnu odeću, odeću od veštačkih materijala, hemijske iritanse i vaginalna ispiranja.