Fibrom

Fibrom je benigni tumor vezivnog tkive, dosta čest, sa sporim rastom. Javlja se kao pojedinačni ili multipni tumor, lokalizovan na koži, sluzokoži ili kostima.

Uzrok 

Najčešće nastaje u srednjim i starijim godinama. Predispozicija za njegov nastanak je gojaznost, hormonski disbalans, hronična iritacija i genetska predispozicija. Neka novija istraživanja su otkrila prisustvo humanog papiloma vitusa (HPV) tipa VI i XI u promenama.

Izgled

U predelu glave se javlja va koži kapaka i vrata, sluzokoži usne duplje i veoma retko u viličnim kostima. Najčešće je lokalizovan na koži, ispod epitela ili nešto dublje. Okruglog je ili ovalnog oblika, jasno ograničen od okoline. Najčešće je uskom peteljkom vezan  (fibroma pendulum), a nekada i širokom bazom, za podlogu. Veličina je od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara u prečniku tzv.gigantski fibrom. Može biti tvrde (fibroma durum) ili meke konzistencije (fibroma molle). Pokriven je kožom različite boje. Na leđima, ramenima i stomaku boja je malo tamnija od okolne kože. U predelu prepona i pazuha su obično modrikasti ili jako pigmentisani, pa mogu da liče na nevus pigmentosus. Kada se pipne ima se osećaj mekane ili nešto tvrđe promene, koja se migolji. Ako se fibrom povuče, vidi se da je baza bleđa i nekad se može uočiti krvni sud koji ga ishranjuje.U usnij duplji je lokalizovan na obrazu, jeziku, nepcu ili usnama. Prekriven je sluzokožom.

Fibromi vilice su veoma retki. Tu spadaju periostalni fibrom, centralni fibrom i osificirajući fibrom. Njihovo poreklo nije potpuno poznato. Smatra se da mogu da postanu od endosta, vezivnog tkiva peridoncijuma ili od periosta. Posle odstranjenja mogu da recidiviraju. Moguća je i njihova maligna alteracija, kada nastaju sarkomi.

Periostalni fibrom je čvrsto spojen sa kosti, ali ne prodire u nju. Ako se nalazi u predelu alveolarnog nastavka zuba dovodi do pomeranja susednih zuba i do stvaranja uzure kosti  (useka) zbog pritiska na nju.

Centralni fibrom se javlja unutar kosti. Sporo raste i postepeno naduvava viličnu kost. Može da dovede do pomeranja susednih zuba, ali i do resorpcije njihovih korenova.

Osificirajući fibrom ima osobinu da stvara koštano tkivo, pa liči na pravi koštani tumor. Javlja se u starijem dečjem uzrastu, ali obično ostaje nedijagnostikovan. Najčešće je u donjoj vilici, dovodeći do klaćenja zuba. U gornjoj vilici može da prodre u maksilarni sinus ili orbitu oka. Ako preovladava transformacija tumorskog tkiva u koštano, u pitanju je osteofibrom.

Sastav

Histološki, fibrom je izgrađen od vretenastih ćelija (zreli fibrociti) i od kolagenih vlakana. Tvrdi fibromi imaju više kolagenih vlakana, a meki su bogatiji ćelijama. Fibrom može da sadrži krvne i limfne sudove (fibroma teleangiectaticum).Tada mogu da budu skloni krvarenju ili degeneraciji sluzokože. Moguća je hijalina transformacija, a retko kalcifikacija ili okoštavanje.

Drugi tumori vezivnog tkiva (lipomi, osteomi i mixomi) mogu, kao i fibrom, da imaju vezivno-tkivne elemente. Tada se nazivaju fibrolimfoma, osteolimfoma i fibromixoma.

Tegobe

Fibromi vilice mogu da dovedu do dislokacije i klaćenja zuba. Meki fibromi kože obično pacijentima smetaju iz estetskig razloga ili ih plaše, a mogu i da izazivaju tegobe. Povređivanje ili uvrtanje fibroma izaziva bol i krvarenje. U prevojima, posebno u toplim mesecima, može da se javi svrab, iritacija i sekundarna infekcija.

Dijagnoza

Dijagnoza je jednostavna, iako mogu da liče na bradavice i mladeže, a postavlja se na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda, biopsije i patohistolopkog nalaza.

Terapija

Terapija fibroma mekih tkiva je hirurška. Vrši se ekstirpacijom tumora, elektrokauterizacijom, laseroterapijom i raditalasninom metodom. U estetskom pogledu pacijenti su najzadovoljniji primenom radiotalasa. Uklanjanje je jednostavno i bezbolno. Ako je fibrom veliki koristi se lokalna anestezija. Kod fibroma viličnih kostiju vrši se resekcija zahvaćenog dela kosti.