Multipla skleroza

Multipla skleroza je hronična bolest nervnog tkiva koja se karakteriše gubitkom mijelina nervnih ćelija mozga i kičmene moždine. Bolest je progresivna. Protiče sa periodima pogoršanja i naglih poboljšanja. Tegobe mogu biti različito izražene od blagih ukočenosti, trnjenja do paraliza.

Uzrok 

Tačan uzrok miltiple skleroze nije poznat. Primećeno je da nasledni faktor ima određeni uticaj. Postoji mogućnost da imunološki faktori znatno utiču i da nastanak bolesti moze biti uslovljen delovanjem nekog infektivnog agensa. Nije potvrđena određena bakterija ili virus koji izazivaju bolest. Pretpostavlja se da oni, pre svega virusi, prodorom u organizam genetski predisponiranih osoba, aktiviraju imuni sistem. On iz nekog razloga sopstveni mijelin prepoznaje kao strano telo, napada ga i oštećuje. Zato se multipla skleroza ubraja u autoimune bolesti. Većina lekara smatra da bolest nastaje zajedničkim uticajem svih ovih faktora. 

Mijelin čini omaotač nervnih vlakana dajući im belu boju. Kod ove bolesti dolazi do oštećenja mijelinskog omotača čime se remeti prenos nervnih impulsa. Kakav će se neurološki poremećaj javiti zavisi od toga koji su nervi zahvaćeni. Ako je oštećen omotač motornih nerava, nastaje problem sa pokretljivošću, a ako su zahvaćena senzitivna vlakna remete se osećaji. 

Tegobe 

Bolest se moze ispoljiti brojnim tegobama, koje se individualno javljaju. Neke od češćih karakteristične za većinu obolelih su umor, slabost, drhtanje, poremećaj koordinacije, nejasan govor, grčenje mišića, smetnje sa vidom i mokrenjem. 

Smetnje vida se mogu ispoljiti kao dvostruke slike, zamagljen vid, bol u oku, gubitak vida za boje, nevoljni trzaji očne jabučice i slepilo. 

Javljaju se brojni motorni poremećaji, tako da se može javiti slabost mišića. Ona se može ispoljiti na jednom ekstremitetu, može zahvatiti ruku i nogu sa iste strane ili sve ekstremitete. Slabost se naziva pareza. Može se javiti potpun gubitak mišićne snage ili oduzetost. Ruka ili noga mogu biti bolni, ograničeno pokretni i ukočeni. Od motornih simproma mogu se javiti grčevi mišića i nerazgovetan govor. 

Poremećaji osećaja se mogu ispoljiti u vidu iznenadnih bolnih probada, zatim osećaj pečenja bez vidljivog uzroka, osećaja trnjenja ili mravinjanja, osećaja prolaska struje niz kičmu pri savijanju glave sve do potpunog gubitka osećaja, koji je izuzetno redak. 

Javljaju se poremećaji kooridinacije. To se može ispoljiti kao zanošenje pri hodu, podrhtavanje ruku, veće približavanjem cilju, promašivanje cilja. Javlja se vrtoglavica kao osećaj rotacije, praćen nekada mukom i povraćanjem. 

Kod multiple skleroze se javljaju poremećaji mokrenja, stolice i seksualne funkcije. Poremećaj mokrenja se javlja kao iznenadni nagon za mokrenjem ili nemogućnost spontanog mokrenja. Javlja se nemogućnost zadržavanja stolice (inkontinencija). Moguća je impotencija, nemogućnost ejakulacije i frigidnost.

Od kognitivnih poremećaja se javljaju bezvoljnost, poremećaj spavanja, euforija, zaboravnost i poremećaj koncentracije. Vrlo čest rani simptom je zamor. 

Tok bolesti 

Bolest moze da ima različit tok. Najčešće (80 do 90% obolelih) se javi jedna ili nekoliko tegoba koje su prisutne 24 časa, nekoliko dana ili nedelja. Tegobe se potpuno povuku na neko vreme. Veoma često se bolesnik ne javi lekaru ili ako se javi ne misli se na multiplu sklerozu, sve dok tegobe ne pocnu da se ponavljaju. To je relapsno remitirajući oblik. 

Nakon kraćeg ili dužeg vremena, pogotovu ako se ne leči, bolest prelazi u fazu kada tegobe nikada potpuno ne prolaze, već se vremenom pojačavaju. Došlo je do nepovratnih promena na nervima. To je sekundarno progresivni oblik bolesti. 

Mali broj bolesnika ne ulazi u fazu kada neprekidno ima tegobe. Kod njih se stalno smenjuju periodi kada imaju tegobe se periodima kada se one povlače. Tada je reč o benignoj ili dobroćudnoj multiploj sklerozi. 

Kod manjeg broja bolesnika (10 do15%) tegobe se od početka bolesti pogoršavaju i nikada se ne povlače. Pogoršanje tegoba je kod nekih postepeno, dok kod drugih s vremena na vreme dolazi do naglih pogoršanja. To su primarno progresivna i primarno relapsna multipla skleroza. One slabo reaguju na terapiju. Češće se javljaju kod osoba koje su se razbole nakon četrdesete godine. 

Dijagnoza 

Postavljanje dijagnoze nije lako. Posumnja se na osnovu karakterističnih tegoba koje se ponavljaju. Magnetnom rezomancom (MR) mozga i kičmene moždine se mogu uočiti polja demijelinizacije. Nekada se ne mogu uočiti iako je očiglerdno da je reč o multiploj sklerozi. Koristi se i ispitivanje likvora u smislu prisustva oligoklonalnih traka imunoglobulina (IgG). 

Terapija 

Pošto je multipla skleroza bolest nepoznatog uzroka, potpuno izlečenje nije moguće. U terapiji se najviše koriste kortikosteroidi, beta interferon, kao i fizikalna terapija i vežbe. Kortikosteroidi znatno ublažavaju tegobe, ali ne usporavaju bolest. Beta interferon proređuje periode pogoršanja i znatno usporava tok bolesti. U svim fazama bolesti se koristi fizikalna terapija koja znatno ublažava tegobe.