Stres - kako ga prevazići?

Stalno pričamo da je život stresan, da smo pod stresom ili da su svi pod stresom. Pitanje je da li znamo šta je to stres, kada smo pod stresom, šta možemo da učinimo da ga izbegnemo ili prevaziđemo? Toliko se o njemu priča da ga prihvatamo kao nešto neizbežno, karakteristično za savremeni život. A da li mora biti tako?

Akutni stres 

Na početku smo svesni svoje emocionalne patnje. Osećamo svoju "nervozu", uzenemirenost, tugu, potištenost i bes prema sebi i drugima. Znamo da sa stresom ima veze naša preterana upotreba alkohola, cigareta ili kafe, slaba koncentracija, rasejanost, zaboravnost i zabrinutost za svoje psihičko zdravlje. To nam remeti san, kvari odnose sa drugim ljudima i čini život težim. Sećamo se da nam je ranije sve bilo lepše i lakše.

Hronični stres 

Vremenom se naviknemo na takav osećaj, ignorišemo ga. Međutim, time nije problem rešen. Naprotiv, to troši strašno mnogo energije i ubija zadovoljstvo u svakodnevnim sitnim stvarima. Okrećemo se razmišljanju o budućnosti koja je uvek crna. Dok smo zaokupljeni tim brigama udaljavamo se od najbližih. Nemamo vremena za druženje, izbegavamo intimne odnose ili ih "otaljavamo". Ono što nam je ranije pričinjavalo zadovoljstvo više ne radimo, jer uvek postoji nešto drugo što moramo da uradimo. 

Da smo pod hroničnim  stresom prepoznajemo po tome što moramo prisilno da radimo. Stalno smo u poslu, nikada se spontano ne opuštamo. To činimo uz pomoć alkohola, droga, lekova za smirenje uzetih na svoju ruku ili kroz mehanički seks. Međutim, vremenom se i na to razvija tolerancija, pa ne uspevamo da se opustimo ni uz njihovu pomoć. 

Simptomi stresa 

Osim neprekidnog (kompulsivnog) rada, znak da smo pod stresom je umor, hronični nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam, razdražljivost, preterana kritičnost prema drugima, nesanica i bavljenje poslom van radnog vremena. Obično ne prepoznajemo simptome stresa i ne preduzimamo ništa da bi ga prevazišli. Kao posledica hroničnog stresa javljaju se fizičke tegobe: glavobolja, bol i napetost u vratu i ramenima, nelagodnost u grudima, osećaj nedostatka vazduha, lupanje ili preskakanje srca, bol u stomaku. 

Šta uglavnom preduzimamo? 

Zabrinuti smo za svoje zdravlje. Mislimo da smo ozbiljno bolesni. Obilazimo lekare zbog somatskih tegoba (hipertenzija, glavobolja, bolovi i ukočenost u vratu i leđima, napetost u trbuhu). Nakon brojnih medicinskih istraživanja (CT, EKG, i sl.), različitih dijagnoza i terapija, obično se utvrdi da nema direktnog organskog uzroka fizičkih tegoba. Tek tada tražimo psihološku pomoć. Neki čak ni tada, jer naravno, nismo ludi. Postoje stvari koje možemo učiniti da prevaziđemo stres. 

Pozitivan pogled na život 

Ne možemo menjati okolinu i očekivati da se svi promene da bi nama bilo bolje. Možemo promeniti naš pogled na stvari koje nas okružuju. Jednu istu stvar neko vidi kao strašan događaj drugi kao sitnicu. Pozitivan pogled na život je praktično rešenje problema stresa, dok preuveličavanje problema vodi ka stresu. O problemima trebamo razmišljati sa asprkta njegovog značenja za deset godina. Ako će neki problem kroz deset godina biti beznačajan, to znači da mu ni sada ne trebamo pridavati preveliki značaj. Kada tako razmislimo vidimo da većina naših problema ne zaslužuje toliku brigu. 

Sreća je u malim stvarima, svuda oko nas. To je sunčano jutro, to što smo ustali živi i zdravi. Ne moramo da budemo savršeni u svemu da bi bili zadovoljni sobom. Možda smo uspešni kao roditelji, supružnici ili prijatelji. Ako imamo decu, sreća je što ih gledamo kako rastu. Kad smo pod stresom dosta brinemo o egzistenciji. Novac je bitan za život, ali nije uslov za sreću. U stresu zaboravljamo da nam je za život potrebno da jedemo i da imamo gde da spavamo. Sve više od toga može, ali nije presudno da bi se osećali dobro. 

Ne znači da sve probleme treba da negiramo. Naprotiv, najefikasnije se stres prevazilazi ako rešimo problem koji ga izaziva. Međutim, to nije uvek moguće. Neke stvari nisu u našoj moći i treba biti mudar, prepoznati ih i ne brinuti, jer i onako ne možemo da ih rešimo. Problemi koje rešimo će nas ojačati. 

Bolje planiranje 

Ljudi pod stresom uvek imaju utisak da nemaju dovoljno vremena. Stres se može smanjiti ako pravilnim planiranjem obezbedimo više vremeno. To se posebno odnosi na stres na poslu. Ako primenimo narodnu poslovicu "ko rano rani dve sreće grabi" izbeći ćemo stres. Uradimo li odmah ono što moramo, ostatak dana će nam bili opušten. Ako odlažemo posao, ceo dan će da nam visi nad glavom. 

Odmor i relaksacija

Kada smo pod stresom obično radimo nešto neprekidno, ne odmarajući se. Kako da odmaramo kad nas čeka "toliko posla". Zaboravljamo da ćemo ga mnogo brže i bolje uraditi ako smo odmorni i pod manjim stresom. Za odmor i relaksaciju moramo svakodnevno odvojiti vreme i to bez griže savesti. To treba da bude nešto što nas odmara ili što volimo da radimo. Nekome je to umirujuća muzika, knjiga ili časopis. Drugima mirišljava kupka, boravak u tišini ili meditacija. 

Fizička aktivnost i san 

Fizička aktivnost topi stres. Redovne šetnje dosta pomažu, a svi ih možemo primenjivati. Bilo kakva fizička aktivnost je delotvorna, a šta ćemo odabrati zavisi od toga šta volimo i koliko kondicije imamo. Veoma je efikasan džoging, plivanje, fitnes, tenis... Kada smo pod stresom obično se osećamo umorno. Mislimo da nemamo snagu ni za šetnju, a tek za sport. Međutim, ako sebe nateramo da se pokrenemo, videćemo da ćemo se posle osećati odmornije. Fizička aktivnost podstiče lučenje neurotransmitera u mozgu, što nam popravlja raspoloženje i otklanja napetost i bol u mišićima. 

Fizička aktivnost nam omogućuje da se dovoljno umorimo da bi mogli dobro da spavamo. San nam krepi telo i obezbeđuje energiju koju stres nemilice troši. Jasno je da za prevazilaženje stresa treba dovoljno energije, koju treba da nam obezbediti kvalitetan san. Šta ako san ne nailazi na oči? Nesanica nije bezazlena. To je signal da nam treba pomoć i ne treba je lečiti tabletama uzetim na svoju ruku. Trebamo se obratiti psihijatru za pomoć. 

Pravilna ishrana 

Dok traje stres, organizam troši hranljive materije brže nego inače. To može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato se kada smo pod stresom lakše razbolimo i teže oporavljamo od bolesti. Umesto da se kvalitetnije hranimo kada smo pod stresom, mi tada često preskačemo obroke i jedemo brzu hranu. Ono što nam tada najviše može pomoći je dosta voća i povrća, integralne žitarice i testenina. Mogu i multivitaminsko - mineralni suplementi (vitamini A, C, E, B, selen, magnezijum i cink pre svega), koji naravno nisu zamena za pravilnu ishranu. Nije bitno samo šta jedemo već i kako. Treba da izdvojimo vreme za obrok, da jedemo opušteno, nikako na brzinu i uzgred. 

Razgovor 

Razgovor dosta pomaže. Najbolje je da se obratimo najbližima - porodici i prijateljima. Kad ispričamo šta nas muči, bude nam lakše. Nekada je rešenje problema očigledno, ali ga mi ne vidimo zbog stresa, ali je zato lakše drugima da ga vide, pa nas mogu posavetovati i ukazati nam na različite mogućnosti. 

Život u sadašnjosti 

Kad smo pod stresom iskrivljeno posmatramo budućnost, a previše kritično prošlost... Premotavamo film o prošlosti. Čini nam se da smo pravili katastrofalne greške, koje nas neumitno vode u bezizlaznu budućnost. Nema potrebe da to radimo, jer smo neobjektivni. Ono što je prošlo se ne može izmeniti, pa stoga nema razloga da se o tome mnogo razmišlja. U budućnosti nas ne čekaju samo crne stvari, kao što nam se zbog stresa čini. Zato trebamo da živimo u sadašnjosti.