Prokrastinacija ili bolest odugovlacenja

Prokrastinacija je pojava odugovlacenja izvrsenja obaveze bez opravdanog razloga. Oznacena je kao bolest ako se stalno koristi i remeti covekovo funkcionisanje na poslu i u zivotu.

Nije retko da odugovlacimo obavljanje nekog posla iako znamo da je najbolje da ga odmah uradimo. Odlazemo posao za koji mislimo da je isuvise tezak, neprijatan, zastrasujuc, bolan... Takvo ponasanje ljudi obicno ocenjuju kao lenjost ili losu naviku, sto ono moze da bude i ne predstavlja retkost. Ali ako u vecoj meri remeti normalno funkcionisanje predstavlja patolosko stanje, kod coveka izaziva osecaj preplavljenosti poslom, nedostatak vremena, nezadovoljstvo, osecaj krivice. Covek trosi dosta energije na razmisljanje o predstojecem poslu, nekada je depresivan. Prokrastinacija moze da bude povezana sa sindromom poremecaja paznje (ADHD).

Prokrastinacija dovodi do smanjenja produktivnosti, stresa. Poslovni saradnici negoduju zbog neispunjavanja obaveza, smanjenja produktivnosti.

Ima opustenih prokrastinatora. To su osobe koje propustaju jedne obaveze da bi uradili nesto drugo sto ih interesuje. Nije im tesko da rade u sveri svog interesovanja, a propustanje ostalih obaveza ih ne brine. Ostali prokrastinatori su napeti, osecaju nedostatak energije, grizu savesti, manjak samopostovanja.

Neki psiholozi smatraju da je prokrastinacija odbrana coveka od obaveza koje mu namece savremeno drustvo. Ima istrazivanja koja pokazuju da je ova prokrastinacija povezana sa smanjnom oktivnoscu pojedinih delova ceonog reznja kore velikog mozga. U tom delu mozga nalaze se "nerne veze" odgovorne za planiranje i delovanje. Slicna neaktivnost uocava se kod dece koja imaju ADHD.

Hronicna prokrastinacija se uglavnom leci psihoterapijom.