Paraneoplastični sindromi u neurologiji

Paraneoplastični sindrom u neurologiji čine tegobe koje su posledica oštećenja i poremećaja rada nervnog sistema zbog postojanja tumora koji nije zahvatio nervni sistem.

Uzrok 

Tumor koji se nalazi u plućima, dojci, jajniku, timusu ili nekom drugom organu stvara antigen koji izaziva autoimune poremećaje u nervnom tkivu. Manje je verovatno da je poremećaj rada nervnog sistema posledica virusne infekcije, metaboličkih ili endokrinih poremećaja koji mogu da prate postojanje tumora u organizmu. 

U nervnom sistemu dolazi do gubitka pojedinih ćelija, zamene nervnih ćelija gliozom ili se razvija demijelinizacija. U likvoru i serumu nalaze se dve vrste antitela: anti Yo antitela i anti Hu antitela. 

Dijagnoza 

Kada se sumnja na paraneoplastični sindrom treba da se uradi uobičajen pregled krvi, pregled stolice na okultno (skriveno tj. golim okom nevidljivo) krvarenje, CT ili MR mozga, kompletan pregled likvora, mamografija, rendgen ili CT grudnog koša i karlice. Tim pregledima može da se otkrije gde se nalazi tumor. 

Klinička slika 

Paraneoplastični sindrom može da zahvati bilo koji deo nervnog sistema: mozak, ličmenu moždinu, periferni nerv, neuromišićnu spojnicu i mišić - tegobe mogu da budu različite. 

1. Limbički encefalitis i encefalitis moždanog stabla - Kod bolesnika sa limbičkim encefalitisom javlja se slabljenje pamćenja, izmenjeno ponašanje i demencija. Pregledom se nalaze glioza, mikroglijalni infiltrati naročito pored krvnih sudova i gubitak pojedinih nervnih ćelija (neurona). U slučaju encefalitisa moždanog stabla javlja se centralni poremećaj disanja koji može da se ispolji apnejom u snu. Sreće se kod karcinoma malih ćelija pluća ("small cell"). U likvoru i krvi nalaze se Hu antitela. CT je normalan ili pokazuje kortikalnu atrofiju. 

2.  Paraneoplastična cerebelarna degeneracija - Bolesnik ne može da koordiniše pokrete nogu, kasnije ni trupa i ruku. Ta pojava se zove ataksija. Javlja se i dizartija - smetnje u stvaranju glasa pri čemu čovek govori usporeno, nerazumljivo ili ne može da kontroliše visinu i jačinu glasa. Može da se javi podrhtavanje ili nekontrolisano trzanje očiju (nistagmus) ili vrtoglavica (vertigo). U kasnijem toku bolesti CT pokazuje atrofiju malog mozga. Nalaze se antitela na Purkinjeove ćelije, koja se nazivaju još i anti Yo antitela i leucin-zipper protein. Antitela su pozitivna kod ginekoloških karcinoma i karcinoma dojke. 

3.  Sindrom opsoklonus - mioklonus. Bolesnik ima nevoljne, brze, haotične trzaje očnih jabučica, koji se pojačavaju pri pokušaju da gleda neki predmet. To se zove opsoklonus. Mioklonus je nevoljni brzi kratkotrajani pokret tj. trzaj pojedinog dela tela, nogu, ruku, glave. Mogu da se jave nevoljni pokreti u vidu podrhtavanja ruku ili drugih delova tela (nazivaju se tremor). Bolesnik nekada ne može da hoda (abazija) i stoji (astazija) iako noge nisu paralisane. Ovakvo stanje se javlja kod dece koja imaju neuroblastom u grudnom košu. Kod odraslih izaziva ga tumor pluća, dojke i tireoideje. 

4. Paraneoplastična mijelopatija - subakutna nekrotična mijelopatija. Proces uglavnom zahvata grudni deo kičme, gde se javljaju područja mijelomalacije tj. razmekšavanja kičmene moždine. Javlja se kod karcinoma dojke, pluća i limfoma. 

5.  Subakutna motorna neuropatija - Bolesnik ima smanjenu mišićnu snagu, podrhtavanje pojedinih mišića ili delova mišića (fascikulacije). Kasnije se smanjuje obim mišića (hipotrofija mišića). Proces se sam zaustavlja tako da ne dolazi do jako izražene slabosti ekstremiteta. Ova neuropatija se sreće kod limfoma, tumora pleure i peritoneuma. EMG pokazuje denervaciju i fascikulaciju uz očuvanu brzinu sprovođenja nerava. U likvoru i serumu postoje anti Hu antitela. 

6.  Subakutna senzorna neuropatija - Bolesnici imaju jake, neobične, neprijatne, abnormalne osećaje (dizestezija). Gube osećaj u ekstremitetima, ponekad i na licu i jeziku. Ne mogu da koordiniraju pokrete akstremiteta (ataksija). Bolje pokreću mišiće ako pre pokreta duže gledaju u njih (senzorna ataksija). Javlja se kod karcinoma "small cell" pluća, karcinoma bronha, polimiozitisa. Javlja se i udruženo sa drugim paraneoplastičnim stanjima. 

7.  Senzomotorna neuropatija - Javlja se periferna demijelinizacija, ređe vaskulitis. Bolesnik ima simetričnu slabost mišića nogi i poremećaj osećaja u istom području. Javlja se udruženo sa limfomom i karcinomom prostate. 

8.  Poliradikuloneuritis - Ispoljava se naglo nastalom slabošću mišića koja se širi odozdo prema gornjim delovima tela. Najčešće se javlja kod tumora pluća. 

9.  Paraneoplastični sindrom koji liči na ALS (amiotrofičnu lateralnu sklerozu). Javlja se zajedno sa karcinomom "small cell" pluća, karcinomom dojke, creva, timusa i prostate, kao i kod leukemije. Neki autori smatraju da je istovremena pojava ovih tumora i neuroloških poremećaja slučajna. 

10.  Mijastenija gravis - simptomi ove bolesti javljaju se zajedno sa ekstratimičnim Hodžkinovim limfomom. 

11.  Iton-Lambertov sindrom - Javlja se slabost u ekstremitetima, pri čemu su noge više zahvaćene od ruku. Bolesnik ima bol u mišićima, gubi reflekse, a može da se javi i impotencija i suvoća usta. 

12.  Disautonomija - Poremećen je rad nekih unutrašnjih organa (to je poremećaj vegetativnog sistema), tako da može da se javi nizak krvni pritisak (hipotenzija), impotencija, suva usta... Poremećaji se javljaju udruženo sa limfomima. 

13.  Karcinomatozna miopatija, polimiozitis - dermatomiozitis. Kod bolesnika se javlja i sve više pojačava slabost mišića ekstremiteta. Javlja se udruženo sa karcinomom pluća, dojke, jajnika i želudca, ali i kod osipa. 

Terapija 

Ako je moguće primarni tumor se hiruški uklanja, iako to uvek nije garancija povlačenja neuroloških poremećaja. Sprovodi se drugo lečenje malignog tumora: zračenje, hemoterapija i ostala medikamentozna terapija. 

U lečenju paraneoplastičnog sindroma primenjuju se imunoglobulini (ako su dokazana anti Hu i anti Yo antitela), plazmafereza i imunosupresivna terapija.

Priređeno po materijalu: Banić Horvat S.: Paraneoplastični sindromi u neurologiji