Preventiva gripa

Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest. Veoma brzo se širi. Od jednog virusa koji prodre preko sluzokože usta ili nosa za dva dana se namnoži 100 milijadri novih virusa.

Čovek se razboli za dan ili dva od ulaska virusa u organizam. Za to vreme on je izvor zaraze za ljude iz svoje okoline. Ovogodišnji grip izaviva tip virusa influence nazvan A H1N1. Poznat je i pod imenom Meksički grip jer je tamo registrovan prvi oboleli i kao svinjski grip. 

Da bi smanjili rizik da obolite od gripa izbegavajte prostorije u kojima boravi dosta ljudi. Tu je koncentracija virusa najveća i imate velike šanse da ga udahne sa vazduhom. Ako je moguće izbegavajte i korišćenje gradskog prevoza. U koliko je to nemoguće u vozilu gradskog prevoza nosite masku ili na ustima i nosu držite maramicu, koju ćete baciti čim izađete, a zatim ruke obrisati vlažnom antiseptičnom maramicom.

Virus gripa se ne prenosi samo putem vazduha prilikom kijanja i kašljanja obolelih, već i preko prljavih ruku. Zato ruke treba prati što češće, a obavezno čim uđete u kuću ili dođete na posao, kao i pre jela. Prilikom pozdravljanja izbegavajte da se rukujete i ljubite. To se ne odnosi samo na pozdravljanje sa osobama za koje se vidi da su bolesne, već i za ostale jer je čovek zarazan i u periodu inkubacije tj. kada mu se virus razmnožava u sluzokoži nosa i ždrela, a on se još nije razboleo.

Da biste smanjili koncentraciju eventualno prisutnih virusa u vazduhu često provetravajte prostorije u kojima boravite. Boravite dosta na svežem vazduhu, ali se ne šetajte tamo gde ima mnogo ljudi.

Ne posećujte obolele osobe. To je posebno važno ako ste trudnica, dete, hronično obolela osoba ili osoba starija od 65 godina. Ako morate to da činite ne ustručavajte se da stavite medicinsku masku.

Preventiva gripa nije samo zaštita od virusa. Ona podrazumeva primenu svih mera koje jačaju imuni sistem. To je boravak na svežem vazduhu, izbegavanje stresa, vedro raspoloženje, smeh, šetnja, umerena fizička aktivnost i pravilna ishrana.

Ishrana u eri gripa je veoma bitna. Treba jesti beli i crni luk, jer mogu ubiti virus gripa. Korisni su svi ljuti začini, kao ren, biber i ljuta paprika. Neophodan je unos veće količine tečnosti. Dajte prednost pilećoj supi, čajevima sa medom i limunom i svežem voću i povrću. Imunitet vam može smanjiti masna hrana i dosta šećera.

Jedina specifična zaštita od gripa je vakcinacija. Neophodno je da se vakcinišete ako dolazite u kontakt sa velikim brojem ljudi (medicinsko osoblje, prosvetni i šalterski radnici). Vakcinišite se ako imate veći rizik da kod vas nastupe teže komplikacije gripa. To se odnosi na obolele od astme i drugih plućnih bolesti, srčane bolesnike, obolele od tumora, HIV-a, osobe lečene zračenjem ili hemoterapijom, starije od 65 godina, decu i trudnice.

Preventiva ne podrazumeva samo da se vi zaštitite od bolesti, već i da zaštitite najbliže i okolinu da se ne razbole. Kada kijate i kašljete stavite na nos i usta maramicu za jednokratnu upotrebu. Ako osećate početak bolesti ne odlazite na posao ili školu misleći da nemate grip već običnu prehladu. Ako vas bole mišići, zglobovi i glava, kašljete suvo, teško dišete i imate temperaturu veću od 38 stepeni morate se javiti lekaru, jer su to simptomi gripa. Tegobe mogu biti i blaže i upravo su takvi bolesnici najopasniji za širenje gripa, jer oni ne ostaju kod kuće, odlaze na posao i ne javljaju se lekaru, već grip "leže na nogama".