Lajmska bolest i krpelji

Ako izlazite u prirodu imajte na umu da se u travi nalaze krpelji. Njihov ujed nije bolan, pa ako posle piknika ne pregledate kožu nećete znati da vam nezvani uljez sisa krv.

Krpelji su paraziti toplokrvnih životinja, čijom se krvlju hrane, prenoseći pri tome izazivače različitih bolesti. Neki od ovih zglavkara, iz roda grinja, mogu biti zaraženi mikroorganizmima koji i kod čoveka mogu dovesti do bolesti. Na nasim prostorima krpelji prenose izazivače Lajmske borelioze, Erlichioze i virusnog krpeljnog meningoencefalitisa. 

Aktivnost krpelja 

Krpelji su najbrojniji i najaktivniji u proleće i rano leto, retko u jesen. Za njihov razvoj i razmnožavanje je neophodna krv, koju oni najčešće dobijaju sisanjem divljih i domaćih životinja, ređe čoveka. 

Lajmska borelioza

Lajmsku boreliozu (Lyme borreliosis) izaziva spiroheta Borelia burgdorferi, koju prenosi krpelj. Bolest je dobila ime po gradu Lyme u SAD gde je 1975 godine zabeležena epidemija artritisa kod dece, za koju se kasnije otkrio uzrok. Bolest se najčešće javlja leti i tokom jeseni, jer su ubodi krpelja najčešći u proleće i početkom leta.

Tri do 50 dana nakon uboda krpelja, dolazi do promene na koži. Na mestu uboda se javlja crveni plihčić. Promena se po periferiji širi, a bledi po sredini tako da ima izgled prstena ili koncentričnih krugova. Nakon nekoliko dana ili nedelja slične promene se javljaju i na drugim delovioma kože. Uz ove kožne promene može se javiti zapaljenje mozga i moždanica, mišića, zglobova ili nerava. Kod 5% bolesnika se javlja perikarditis (zapaljenje srčane maramice) ili miokarditis (zapaljenje srčanog mišića). Ako se ne sprovede lečenje infekcija traje mesecima pa i godinama, sa neurološkim i kožnim promenama. 

Dijagnoza se postavlja dokazom antitela na Boreliju burgdorferi u likvoru (moždano- moždinska tečnost). Bolest se leči antibioticima, pri čemu dužina lečenja zavisi od težine kliničke slike tj. od toga koji su organi zahvaćeni. 

Erlihioza (Erlichiosis) 

Krpelji prenose bakterije iz roda erlihija i anaplazma, koje izazivaju bolest toplokrvnih životinja. Pet bakterija tog roda izaziva i kod čoveka bolest. Bakterije prodiru u leukocite, koje uništavaju. Kod erlihioze je prisutna visoka temperatura uz glavobolju, jezu, bolove u mišićima, a nekada i osip po koži. Ređe se javlja muka, gubitak apetita i težine, bol u stomaku, proliv i kašalj. 

Za ovu bolest je tipično smanjenje eritrocita, leukocita, limfocita i trombocita u krvi. Jetrini enzimi su povišeni, natrijum snižen. U likvoru ima dosta leukocita i belačančevina. Bolest se leči antibioticima (doksiciklin, a nekada sa promenljivim uspehom i hloramfenikol). 

Virusni krpeljni meningoencefalitis 

Rezervoari virusa koji izazivaju meningoencefalitis su uglavnom glodari. Krpelj se zarazi sišući im krv i prenosi ih na svoje potomstvo, druge životinje i čoveka. U prvoj fazi bolesti čovek ima povišenu temperaturu, bol u mišićima i nekada povraćanje. Bolest liči na grip ili nazeb. 

Druga faza bolesti počinje nakon pet do deset dana. Javlja se vrtoglavica, glavobolja, slabost mišića, posebno ruku i pospanost. Nekada dominiraju glavobolja, povraćanje i ukočen vrat. Nekada bolest protiče samo sa prvom ili drugom fazom. 

Zaštita od krpelja 

Pri odlasku u prirodu treba nositi odeću svetle boje, jer se na njoj lako uoči crn krpelj, te može da se ukloni pre ujeda. Treba nositi odecu dugih rukava i nogavica. Krpelji svoje žrtve čekaju stojeći na vrhu visoke trave ili na grmu. Zato se ne treba provlačiti kroz grmlje i ići van raščišćenih staza i ne treba ležati na travi. 

Otkriveni delovi tela mogu da se namažu ili poprskaju sprejom protiv krpelja (repelenti). Njihovo dejstvo traje 4 do 6 sati, pa kod dužeg boravka u prirodi ponavljati. Deci se repelenti ne stavljaju na glavu i ruke, jer imaju obicaj da stavljaju prste u usta. Ako je repelent u spreju prskati ga na kožu napolju i nikada u blizini hrane. 

Po povratku iz prirode odeća mora da se skine i opere, a telo se pažljivo pregleda. Krpelj može da se nađe pre nego što je ujeo, jer on nekada satima traži zgodno mesto. Bira gde je kože tanja, pa se češće nalazi ispod pazuha, dojki, na preponama, oko polnih organa, oko pupka, a kod dece na glavi iza ušiju. On prvo buši kožu, a tek kasnije siše krv, tako da je moguće pronaći ga i izvaditi pre toga. 

Vađenje krpelja 

Ranije se mislilo da ga treba ošamutiti nekim jakim mirisom, kao što je benzin ili aceton. Međutim, to kod krpelja izaziva stres i on zbog toga izbacuje slinu, što može dovesti do zaraze. 

Krpelj se uhvati pincetom, predhodno dezinfikovanom alkoholom, i polako povlači, bez cimanja i gnječenja krpelja, ali sa laganim uvrtanjem levo – desno. Nekada se desi da se rilica ne odstrani, već ostaje u koži, kao crna tačka. Ona se vadi sterilnom iglom. Nije strašno ako ne može da se izvadi, jer ona ne može da zarazi čoveka. Kasnije će se resorbovati ili će je koža odstraniti. Nakon vađenja krpelja ruke i koža se operu vodom i sapunom i dezinfikuju.