Grip - Influenza

Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest. To je akutno, vrlo zarazno oboljenje, izazvano gripoznim virusima, koje zahvata pretežno disajne puteve.

Zbog masovnosti i brzine širenja, bolest je dobila ima grip, što potiče od francuskog agripper - zgrabiti ili ščepati. Dobro je poznat i drugi naziv influenza. On označava dinamiku i snagu širenja, a potiče od latinskog influere – upasti silom, prodreti.

Uzrok

Izazivač bolesti je virus gripa, koji spada u grupu miksovirus. Postoje tri tipa virusa gripa: A, B i C. Razlikuju se po antigenim i epidemiološkim osobinama. I sama antigena struktura pojedinih tipova se vremenom menja, što posebno važi za tip A, koji je jako nepostojan i menja se u toku različitih epidemija. Organizam stvara antitela protiv virusa, međutim, stvoreni imunitet ne znači dugotrajnu zaštitu od gripa. To je posledica nepostojanja unakrsnog imuniteta između različitih tipova i varijanti gripa. Pošto virus neprekidno mutira moguće je da se gripozna infekcija preboli više puta, i to u kratkom vremenskom periodu.

Od gripa prosečno oboli 10 – 20% gradskog stanovništva, a u toku epidemija znatno više. Epidemije gripa se javljaju periodično u dosta pravilnim vremenskim razmacima. Svake 2 – 3 godine se javlja epidemija izazvana virusom A, svake 4 – 6 godine virusom B. Zatim se javljaju i epidemije izazvanem istovremeno virusom A, B i C. Grip se javlja i u vidu pandemija, kada je zahvaćena cela zemljina kugla. To se dešava u razmaku od 30 – 50 godina. U prošlom veku pandemije su bile 1918 do 1920 godite tz.v španska groznica od koje je umrlo 20 miliona ljudi. Sledeća pandemija je bila 1957 godine, azijsli grip od koje je obolelo dve milijarde ljudi. Pandemija iz 1968 godine je poznata kao Hong Kong grip.

Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5 do 7 dana bolesti. On kijanjem i kašljem širi viruse oko sebe i oni najčešće u organizam prodiru preko sluzokože disajnih puteva, ali i zahvaljujući prljavim rukama preko sluzokože usta. Širenju infekcije pogoduje boravak u zatvorenim prostorijama. Virus je neotporan na sobnoj temperaturi i sunčevoj svetlosti, ali dobro podnosi niske temperature, te se zbog toga bolest javlja u zimskom periodu.

Klasična klinička slika

Grip počinje naglo sa drhtavicom i skokom temperature. Bolesnik je fizički i psihički iscrpljen, boli ga glava, očne duplje, mišići i zglobovi, ima vrtoglavicu i dosta se znoji. Ima utisak da ga sve boli. To je posledica intoksikacije organizma virusom gripa. Nos mu je zapušen, kija i iscrpljuje ga suvi kašalj. Već sutradan se javlja pojačana sekrecija iz nosa i bolesnik iskašljava lepljiv ispljuvak. Ako ne dođe do komplikacije temperatura je povišena 3 – 5 dana. Simptomi se smiruju i svi znaci bolesti se gube za 7 do 10 dana. Bolenik dugo oseća psihičku i fizičku iscrpljenost.

Pri pregledu se vidi da je osoba teško bolesna, sa visokom temperaturom, slabo pokretna, apatična ili pak razdražljiva. Lice obolelog je crveno i podbulo. Vidljive slizokože su jako crvene. Na plućima se auskultuju bronhitični šumovi, koji ubrzo postaju vlažni i bolesnik iskašljava sluzavognojav sekret. Krvni pritisak može biti niži, a puls usporen. Koža i mišići su bolno osetljivi, a čulo mirisa i ukusa oslabljeno.

Drugi klinički oblici gripa

U toku epidemija se često sreću lakši oblici bolesti, koje čovek preboli na nogama. Međutim, ima i izuzetno teških oblika koji od početka idu sa izuzetno visokom temperaturom i otežanim disanjem. Kod hroničnih i starijih bolesnika moguć je edem pluća ili kardiovaskularni kolaps sa smrtnim ishodom.

Nekada dominiraju simptomi od strane pluća, pa bolesniok osim visoke temperature ima bolove u grudima, jak kašalj i iskašljavanje rđastog ispljuvka – plućni grip. Ako je jače zahvaćeno srce razvija se miokarditis sa niskim pritiskom, aritmijom i promenom EKG, koja se mesecima održava – srčani grip. Kod tzv. nervnog gripa bolest počinje sa jako visokom temperaturom, psihomotornim nemirom, pospanošćui i razvijaju se znaci encefalitisa. Nekada dominira gubitak apetita, povraćanje, proliv i gasovi – crevni grip. Sreće se i težak oblik gripa sa krvnim podlivima na koži i sluzokožama – hemoragični grip.

Grip malog deteta je skoro uvek težak, posebno kod odojčadi. Često je prisutno jako otežano disanje, dosta visoka temperatura, nekada znaci laringitisa. Kod odojčadi je često povraćanje i proliv. Nekada su prisutni nervni simptomi – pospanost ili psihomotorni nemir.

Grip pri kraju trudnoće predstavlja veliku opasnost za plod. Moguć je prevremeni porođaj, rađanje mrtvog deteta ili oboljevanje ploda.

Komplikacije

Grip može da se iskomplikuje zapaljenjem pluća koje je najčešće izazvano stafilokokama. Kod male dece se grip često komplikuje zapaljenjem sinusa i uha. Nervne komplikacije su retke, ali se ipak javljaju u toku epidemija. Može da se razvije encefalitis, poliradikuloneuritis, paraliza facijalnog nerva i depresivno stanje. Što se tiče srčanih komplikacija moguć je miokarditis koji se održava mesecima. Bolesnik može da ima brzo zamaranje, lupanje srca i bol u grudima.

Terapija

Lečenje gripa je usmereno na ublažavanje tegoba. Koriste se lekovi za sniženje temperature (antipiretici), nalčešće paracetamol, a kod odraslih i acetilsalicilna kiselina. Protiv suvog kašlja se mogu koristiti sintetski ili biljni sirupi (antitusici). Antibiotici se koriste u lečenju bakterijskih komplikacija. Primenjuju se i preventivno u cilju sprečavanja bakterijskih komplikacija kod starih i hroničnih bolesnika. Efikasni su i lekovi iz grupe antivirotika.

Ležanje je neophodno dok traje povišena temperatura. Unose se topli čajevi, pileća supa, a utopljavanje i preznojavanje čine dobro poznati deo terapije.

Zaštita

Opšte mere zaštite su izbegavanje obolelih i velikih skupova, često provetravanje prostorija i nošenje zaštitnih maski.

Specifična zaštita od gripa se ostvaruje vakcinacijom. Postoje dve vrste vakcina: mrtva i atenuirana. Vakcina sa mrtvim virusima se daje potkožno u dve doze sa razmakom od mesec dana. Dovodi do stvaranja antitela, ali ne daje dovoljnu otpornost sluzokože disajnih puteva. Zbog toga ne daje stopostotnu zaštitu. Najefikasnije je ako se primi krajem oktobra i u novembru da bi do pojave gripa mogao da se stvori imunitet.

Vakcina sa oslabljenim virusom (atenuirana) se primenjuje pernazalno (kapi za nos). Ona izaziva slabu lokalnu i opštu reakciju. Oslabljeni virusi se razmnožavaju u sluzokoži nosa i dovode do stvaranja sekretornih antitela, koja kasnije onemogućavaju razmnožavanje antitela. Ova vakcina je dosta efikasnija od mrtve. Daje zaštitu 6 do 12 meseci i mora da se ponavlja svake godine.

Vakcina nije potpuna zaštita od gripa zbog toga što njega izazivaju tri tipa (A,B i C), koji stalno menjaju svoju antigenu strukturu. Sprema se po preporuci Svetske zdravstvene organizacije od sojeva za koje se pretpostavlja da će te sezone biti aktuelni. Iako ne daje potpunu zaštitu smanjuje se broj obolelih, a komplikacije su ređe i blaže.